U selu Pambukovici u okolini Uba pala je prva klapa filma i serije „Oluja“, koji govore o jednom od najvećih srpskih stradanja u novijoj istoriji. Reditelj Miloš Radunović, koji potpisuje i scenario, okupio je ekipu dragocenih glumaca na čelu sa Zlatanom Vidovićem i Jovom Maksićem, kako bi prvi put na filmskom platnu bila ispričana ova bolna, ali izuzetno važna tema za naš narod.
Po vrelom julskom danu ekipu filma zatekli smo na obroncima zapadne Srbije, koja, kako kaže Radunović, veoma podseća na Liku. Jedan od glavnih protagonista Jovo Maksić, koji je do progona živeo u Kninu i doživeo sudbinu svojih više od 250.000 sunarodnika, dočekao nas je u uniformi spreman za snimanje. Kako nam je rekao, svojim likom će pokušati da dočara sudbine običnih ljudi koji su puškama oterani sa kućnog praga i krenuli u neizvesnost u nepoznatom pravcu. Niko iz ekipe filma nijednog trenutka nije se dvoumio da je Maksić pravi izbor za lik koji je, kako kaže, personifikacija običnih ljudi koji su svašta preživeli tih teških 90-ih godina.
– Igram Iliju, jednog običnog čoveka, koji se u tom događaju bavio preživljavanjem, hranjenjem i brigom o porodici, ali silom prilika došao je rat, morali su da brane svoju kuću. Moj lik je personifikacija najvećeg broja ljudi koji su i kroz istoriju najviše muke pretrpeli, a o njima niko ništa ne zna. To su tihi heroji i tihi borci. Velika mi je čast da oživim taj lik – rekao nam je Jovo Maksić.
Mediji, kako kaže, često ističu to što je i sam proživeo „Oluju“.
– Ne volim o tome da pričam. Najbitnije je ovo što mi sad radimo. Ne želim da u fokusu bude moja životna priča. Svakako, moja sećanja na taj period će pomoći da što verodostojnije prikažem tu priču. Veoma je važno da se snimaju filmovi na ovu temu. Ovo današnje vreme žudi za dobrim scenarijem, dobrim temama. Ono što se dogodilo našem narodu nije dobro, ali eto, to je plodonosno tlo za našu filmsku industriju. Nemam ništa protiv da to radi i druga i treća strana. Svakoga najviše boli njegova rana. Drugi su pravili priče o svojim stradanjima, što ne bismo i mi? Nije sramota snimati film o svom stradanju. Sramota je ono što su učinili od nas. A običan narod je najmanji krivac. Cilj svih nas je da se takve stvari više nikad ne dogode.
U ratu se događaju i najbolje i najgore stvari
Glumac Davor Janjić tumači lik Brace, koji je, kako kaže, prikaz karaktera zbog kojih je sve propalo i propada i dan-danas.
– To je čovek koji se dobro snalazi u najgorem trenutku. Ali, naravno, zbog toga bude kažnjen kad-tad. Ovaj karakter je svevremen, prisutan je uvek. Ratni filmovi su uvek najzanimljiviji. U ratu se događaju i najbolje i najgore stvari. Tragedije su najveće, a stečena prijateljstva najjača – kaže Davor, koji je i sam prošao rat i 90-ih izbegao iz Sarajeva.
– Znam kako je to tragično vreme. Postoji čak jedan deo moje dalje rodbine koja je prošla kroz „Oluju“. Radimo na osnovu podataka koji su nam dostupni, postoje snimci, pisana dokumentacija.
Vreme da se bavimo našim žrtvama
Snimanje „Oluje“ odvija se na osnovu dokumenata i izjava svedoka koji su bili protagonisti jednog od najvećih zločina nad srpskim narodom od Drugog svetskog rata. Film će biti prikazan u bioskopima u decembru ove godine, dok je serija planirana za mart naredne godine.
– Mi smo na ovome počeli da radimo pre godinu dana. Tema je bolna i mislim da je odavno trebalo da se uradi film. Možda i bolje da radimo sa neke distance, da je prošlo toliko godina, da se malo sve slegne. Prošlo je dovoljno vremena. Mi se odavno ne bavimo našim žrtvama. Posle 70 godina smo napravili prvi put film o Jasenovcu. Prosto zanemarujemo naša i stalno gledamo neka tuđa stradanja, i mislim da ova ozbiljna tema treba da ostane zapisana, da se ne zaboravi, za neke buduće generacije – kaže Miloš Radunović.
Na pitanje da li očekuje napade iz susedne Hrvatske i uopšte, kaže.
– Iskreno mi je svejedeno hoće li biti napada ili neće. Neka napadaju.
