U vremenu kada se često zaboravlja ko smo i odakle dolazimo, srpska sloga u dijaspori još jednom je pokazala svoju veličinu. Dolazak dece iz Dečjeg gradskog hora „Kosovska Mitrovica“ u Pariz nije bio samo putovanje – bio je to susret srca, vere i identiteta koji povezuje Kosovo i Metohiju sa srpskim narodom u Francuskoj.
Kako prenosi portal „TOUS LES SERBES À PARIS – SVI SRBI U PARIZU“ iza ove plemenite akcije stoji žena velikog srca – Nataša Stanković, koja je bila uz decu od samog dolaska, brinući o svakom detalju njihovog boravka. Kao inicijator čitave akcije pomoći, upravo ona je pokrenula organizaciju kako bi mališanima bili obezbeđeni obroci i osveženje za vreme njihovog boravka u Parizu i kako bi bili dostojno ugošćeni. Uz ogromnu podršku našeg udruženja „Svi Srbi u Parizu“, koje je aktivno učestvovalo u pomoći ove plemenite akcije, pokazalis smo još jednom šta znači prava srpska sloga u rasejanju.
Ogromnu zahvalnost dugujemo i našim ugostiteljima koji su bez razmišljanja otvorili svoja vrata i srca. Lokal brze hrane „Caričin grad“, restoran „Balkan Montreuil“ i restoran „Gurman“ obezbedili su obroke za decu tokom njihovog boravka. Njihov gest je više od pomoći – to je dokaz da srpski narod ne zaboravlja svoje, ma gde se nalazio.
Iako deca nisu stigla na nedeljno Vaskršnje okupljanje u crkvi, ne smemo zaboraviti ni Kolо srpskih sestara koje je bilo spremno da ih dočeka i ugosti sa ljubavlju i toplinom, u duhu naše tradicije.
Boravak u Parizu za ovu decu predstavlja iskustvo koje će pamtiti zauvek. Grad svetlosti ih je očarao, ali ono što je ostavilo najjači utisak jeste njihov nastup u Kulturni centar Srbije u Parizu.
Na sceni su na ovoj smotri horova, zajedno sa vršnjacima iz drugih škola iz Srbije, pokazali bogatstvo naše kulture i snagu srpske pesme. Svaki ton bio je ispunjen emocijom, a publika je imala priliku da oseti ponos i nadu – sve ono što srpski narod nosi kroz istoriju. Posebnu emociju je izazvala pesma „Vladaj Bože“ koju je napisao Sveti Vladika Nikolaj Velimirović uz dirigentsku palicu sjajne Sandre Marković koja je došla zajedno sa decom i bila zadužena za njih. Dok su deca pevala, zvuk se širio centrom Pariza a slučajni prolaznici, Francuzi, su zastajivali i uživali u ovim anđeovskim glasovima.
Ovaj događaj još jednom je dokazao da srpski narod, bez obzira na udaljenost, ostaje povezan. Deca sa Kosova i Metohije nisu bila sama – dočekana su kao svoja, sa ljubavlju i pažnjom koju zaslužuju.
Zahvaljujući ljudima poput Nataše Stanković i uz pomoć udruženja „Svi Srbi u Parizu“, ali i veliko dobročinstvo i plemenitost naših ugostitelja i crkve ova priča dobija svoju najlepšu dimenziju – dimenziju zajedništva, humanosti i nepokolebljive veze sa otadžbinom.
Piše: Stefan Bogdanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
Poštovani,
dobro veče Vam želim.
Interesuje me ko je otvorio vrata svojih domova deci iz Kosovske Mitrovice kada su roditelji te dece plaćali hotelski smeštaj sa doručkom ,a ja se kao njihov profesor snalazila sama za sponzorstva u okviru naše majušne opštine za finansijska sredstva za petoro dece ?!!!
Tkđ.,interesuje me ko je to hranio tu decu sva četiri dana,kada su ta deca dobila tri obroka,na kojima smo zahvalni,ali ne i na izrečenoj neistini. ..
Ukoliko ne obrišete ovaj sramni tekst kojim sakupljate benefite preko mojih učenika i moje malenkosti,očekujte tuzbu i od mene i roditelja te dece za iznošenje neistine – klevete i povredu časti.
Umesto da ste stvarno pomogli ovoj decu,vi ih svi koristite za sopstvenu promociju,zgrožena sam.
S’ poštovanjem,,
osnivač i dirigent Dečijeg gradskog hora “ Kosovaka Mitrovica „,profesor opšte muzičke pedagogije,
Sandra Vukadinović Marković.
Поштовани,
хвала на исправци текста.
Још једна јако битна информација, тј.најбитнија коју у осталом и знате,но не знам из којих разлога је не износите,јесте да је наш хор само један од многих који су били део овог музичког путовања захваљујући организациј Удружења наставника музичке културе Србије иза којег стоји госпођа Александра Станковић.
Део овог музичког путовања је било преко 300 деце.
Да,госпођа Наташа Станковић се потрудила око спонзорства нашег хора у виду три оброка ,сокова,воде и слаткиша и захвални смо јој на томе,као и Српској православној цркви, али не желим да су друга деца у нашој сенци само зато што се ми користимо у сврху промоције .
Да сам знала да ће до свега овога доћи,најискреније не бих прихватила помоћ посебно јер смо због исте имали много проблема,но данак неискуству..
Надам се да ћете уважити моју сугестију и изнети истину,а то је да иза нашег доласка као и иза остале деце,стоји само Удружење наставника музичке културе Србије и госпође,председнице, Александре Станковић.
Срдачан поздрав ,
Сандра Вукадиновић Марковић.