Prema podacima austrijskog lista ,,Der Standard“, broj maloletnika koji završavaju u psihijatrijskim ustanovama ostaje dramatično visok i pet godina nakon početka krize.
Kako prenosi ,,Der Standard“, od 2019. do 2020. godine broj prisilnih smeštaja maloletnika u psihijatrijske ustanove skočio je za trećinu, a ni tokom 2025. godine situacija se nije bitno popravila. Bernhard Rappert iz organizacije VertretungsNetz, koja pruža pravnu i institucionalnu zaštitu osobama koje se nalaze u psihijatrijskim ustanovama, domovima za negu ili drugim oblicima institucionalnog smeštaja, upozorava da je sistem hronično preopterećen zbog nedostatka ambulantnih i stacionarnih terapijskih mesta. Najteže su pogođene devojčice uzrasta od 15 do 17 godina.
Prema najnovijim nemačkim istraživanjima, problem je još širi. ,,Deutsches Schulbarometer“ fondacije Robert Bosch pokazuje da se u 2025. godini čak 25% učenika između 8 i 17 godina oseća psihički opterećeno, što je porast u odnosu na 21% iz 2024. godine. COPSY studija Univerzitetske klinike Hamburg-Ependorf pokazuje da 22% dece i mladih i dalje ima značajno smanjen kvalitet života – sedam procentnih poena više nego pre pandemije.
Posebno zabrinjavaju podaci o devojčicama. Udeo depresivnih simptoma popeo se na 17%, dok se anksiozni poremećaji beleže kod čak 31% ispitanica. Stručnjaci upozoravaju da se posledice izolacije, zatvaranja škola, digitalne zavisnosti i dugotrajnog stresa ne mogu rešiti preko noći.
Najveći poraz evropskih sistema nije samo u brojkama, već u činjenici da deca i adolescenti sve češće postaju pacijenti umesto bezbrižni đaci. Kada društvo ne uspe da zaštiti mentalno zdravlje najmlađih, ono ne gubi samo sadašnjost, već i budućnost.
Piše: Nina Stojanović
