Taoizam je drevna kineska filozofija koja govori o tome kako čovek može da živi u skladu sa prirodom, sobom i svetom oko sebe. Uči čoveka da ne mora stalno da se bori protiv sveta, da gura i ide glavom kroz zid. Ponekad je najveća snaga upravo u smirenosti, strpljenju i sposobnosti da se prepozna pravi trenutak. U taoizmu važi pravilo: što više guraš – manje postižeš.
Koreni taoizma vezuju se za mudraca Lao Cea i njegovu čuvenu knjigu „Tao Te Čing“, jedno od najmističnijih i najuticajnijih dela istočne filozofije. Reč „Tao“ najčešće se prevodi kao „Put“. Ali to nije put od tačke A do tačke B, već prirodni tok života i univerzuma.
Postoji jedna stara taoistička priča. Jedan seljak imao je konja koji je jednog dana pobegao. Komšije su došle i rekle: „Kakva nesreća!“ Seljak je mirno odgovorio: „Možda.“ Posle nekoliko dana konj se vratio, ali nije bio sam. Doveo je sa sobom još nekoliko divljih konja. Komšije su uzviknule: „Kakva sreća!“ Seljak je opet rekao: „Možda.“ Njegov sin pokušao je da ukroti jednog od novih konja, ali je pao i slomio nogu. Komšije su ponovo govorile: „Strašna nesreća!“ Seljak je samo odgovorio: „Možda.“ Nedugo zatim izbila je vojna mobilizacija i svi mladići iz sela morali su u rat – osim njegovog sina zbog povrede.
Suština priče je jednostavna. Ljudi često prerano procenjuju šta je dobro, a šta loše. Taoizam nas uči da život nije pravolinijski i da se mnoge stvari menjaju kada ih pogledamo kroz vreme. U pokušaju da kontrolišemo tokove, najčešće ih poremetimo.
Danas, u svetu stalne žurbe, sukoba i dokazivanja, taoizam mnogima deluje iznenađujuće moderno: manje sile, više ravnoteže; manje buke, više razumevanja; manje kontrole, više sklada sa životom. To je put.
Piše: Biljana Stepanović
