Umesto da prihvati presudu za više krivičnih dela, nemačka klimatska aktivistkinja Anja Vindl (29), poznata po tabloidnom nadimku Klima-Šakira, nastavila je sa provokacijama na Instagramu. Državno tužilaštvo u Beču pokrenulo je novu istragu protiv nje zbog objava u kojima grubo napada sudiju, i to nakon što je u velikom procesu protiv aktivista dobila osam meseci uslovne kazne.
Kako prenosi ,,Heute.at“, Vindl očigledno smatra da joj je, pod izgovorom „borbe za klimu“, dozvoljeno da vređa sudski sistem i omalovažava institucije pravne države. Presuda joj, izgleda, nije bila opomena, već povod za novi medijski performans.
U utorak, 12. maja 2026. godine, u bečkom Pokrajinskom sudu završen je poslednji deo velikog procesa protiv bivših članova raspuštene radikalne grupe ,,Letzte Generation“ (Poslednja Generacija). Vindl je, zajedno sa ostalima, osuđena zbog oštećenja imovine, blokade saobraćaja, prosipanja ulja i drugih akcija koje su nanosile štetu građanima, privredi i javnom redu.
Sudija Danijela Cvangslajtner morala je više puta da je opominje zbog ponašanja u sudnici, uključujući i to da skine noge sa klupe. Takav nastup dodatno je učvrstio utisak da deo klimatskih ekstremista sud ne doživljava kao instituciju, već kao još jednu pozornicu za samopromociju.
Umesto da posle presude pokaže minimum odgovornosti, Klima-Šakira je na Instagramu nastavila sa optužbama. Tvrdila je da ju je sudija imala „na nišanu“, da se više brine za „tragove farbe“ nego za klimatsku krizu i da je proces bio „politička igračka“. Prema pisanju ,,Heute.at“ i drugih medija, tužilaštvo sada proverava da li u tim objavama ima elemenata podsticanja na kažnjivo delo.
Ovakvo ponašanje ne iznenađuje one koji prate njen aktivistički put. Rođena 1997. godine u Donjoj Bavarskoj, nekadašnja studentkinja psihologije iz Klagenfurta prošla je put od ,,Fridays for Future“ do radikalne ,,Letzte Generation“, grupe poznate po lepljenju za puteve, blokiranju saobraćaja i akcijama koje su sve češće izazivale bes običnih građana.
Vindl je nadimak „Klima-Šakira“ dobila zbog upečatljive frizure, ali je taj medijski imidž brzo postao simbol površnog aktivističkog spektakla. Umesto ozbiljne rasprave o ekologiji, javnost je dobila blokade, uvrede, štetu na tuđoj imovini i stalno traženje pažnje.
Posebno je sporno što se takvi potezi predstavljaju kao „moralna dužnost“, dok posledice plaćaju drugi – vozači zaglavljeni u kolonama, radnici koji kasne na posao, hitne službe koje gube vreme i poreski obveznici koji finansiraju policijske i sudske postupke.
Dok Vindl na društvenim mrežama poručuje da je ispravno nastaviti istim putem, realnost je drugačija: radikalni klimatski aktivizam sve više gubi vezu sa običnim ljudima. Umesto da dobije podršku, takav pristup izaziva zamor, bes i otpor javnosti.
Slučaj Anje Vindl pokazuje kako se deo klimatskog aktivizma pretvorio u ideološki performans, u kojem su provokacija, blokada i omalovažavanje institucija važniji od stvarnih rešenja. Briga za životnu sredinu ne daje nikome pravo da maltretira građane, uništava imovinu i vređa sud. Ako se borba za klimu svede na bahatost i samopromociju, ona prestaje da bude društveni pokret i postaje samo još jedan oblik pritiska na običnog čoveka.
Piše: Nina Stojanović
