„Nemam šanse protiv njih, ali ni ti ljudi nemaju šansu protiv mene“, tako opisuje ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost Peter Handke konflikt oko njegovih stavova o Jugoslaviji.
Handke je, u intervjuu austrijskom dnevniku „Klajne cajtung“, rekao da je još kao mali privlačio mnogo mržnje. Kazao je da ne može da razume zašto su njegovi tekstovi neprihvatljivi za porodice žrtava srpskih zločina.
– Tada je u novinama primenjivan stravičan jezik. Jednostranost, unapred izrečene presude, sve je to bilo strašno. Time je i moj jezik ispao kakav jeste – objasnio je on.
Handke je naglasio da nikada nije izrazio nikakve simpatije prema Slobodanu Miloševiću, pa ni tokom njegove sahrane. Rekao je da je posetio Miloševića u zatvoru zato što ga je zamolio advokat haškog optuženika.
– Nisam imao utisak da želi da me iskoristi, ali me je video kao svedoka za kasnije, kao nekog ko će pisati istoriju. Govorio mi je o Kosovu Polju, da je tamo Srbima rekao „niko vas više neće udarati“. Meni se to nije svidelo. Pokušao sam da mu skrenem pažnju, ali to nije bilo moguće – opisao je svoj susret sa Miloševićem u haškom pritvoru.
Negirao je da se oko odbrane Jugoslavije „izgubio“.
– Moj moto je: odlučno ću se izgubiti. Ne postoji ništa gore od odlučnog gubljenja. Ali kada mi neko za Jugoslaviju to kaže, onda bih mu udario šamar sa svih strana. U životu sam se izgubio, ponekad i sa predumišljajem, ali ne i kod pisanja – rekao je on.
