Kina je zatražila od američkog predsednika Donalda Trampa da stavi veto na predlog zakona koji su ove nedelje usvojila oba doma američkog Kongresa, a kojim se pruža podrška ljudskim pravima u Hongkongu. Peking je ponovio da će preduzeti snažne kontramere ukoliko zakon stupi na snagu, piše Sputnjik.
Naime, ovim predlogom zakona predviđeno je da SAD svake godine potvrđuju visok stepen autonomije Hongkonga, kako bi se opravdao poseban trgovinski status te teritorije, kao i da bi se sankcionisali kineski i hongkonški zvaničnici ukoliko budu suzbijali slobode na toj teritoriji.
Kako za Sputnjik ocenjuje doktor Ivona Lađevac, načelnica Centra za „Pojas i put svile“ na Institutu za međunarodnu politiku i privredu, američki zakon o Hongkongu nesumnjivo predstavlja direktno mešanje u unutrašnje stvari Kine.
– Hongkong je autonomna provincija u okviru NR Kine i nema nikakve veze sa SAD. Pritom, od trenutka kada se Hongkong vratio pod jurisdikciju Kine, on ima status specijalne ekonomske zone koja može da održava odnose sa drugim državama, ali nipošto ni jedna druga država ne može da utiče na prilike u Hongkongu – kategorična je Lađevac.
Američka politika „dugih prstiju“
Ona dodaje da je poznato da se Kina zalaže za sprovođenje politike „Jedna zemlja, dva sistema“ i tim pre je ovaj potez Vašingtona potvrda politike koju Amerika jako dugo vodi – politike „dugih prstiju”.
– Ovo je potvrda američkih težnji da učestvuju u svim zbivanjima na bilo kom meridijanu sveta, čak i ako sa tim zbivanjima nemaju veze. Takođe, ovo mešanje u stanje ljudskih prava u Hongkongu pokazuje licemerje Amerike, jer se upravo iz SAD svakodnevno dobijaju informacije o kršenjima ljudskih prava. One, međutim, ne gledaju šta se zbiva u njihovom dvorištu, već su sklone tome da drugima udaraju packe – primećuje Lađevac.
Milorad Denda, bivši dopisnik srpskih medija iz Pekinga, najnoviji potez SAD tumači u kontekstu već definisane strategije Vašingtona i tzv. „duboke države“ – da se konstantno ide sa politikom pritiska, uslovljavanja i uznemiravanja Kine, u nadi da Peking tako neće ostvariti zacrtane ciljeve da polovinom ovog veka bude vodeća ekonomska sila u svetu.
Tramp ima deset dana
Američko-kineski odnosi u ovom trenutku još nisu dotakli dno, ali ukoliko se situacija bude dalje komplikovala, to će sasvim sigurno izazivati sve žešće reakcije vlasti u Hongkongu i sve čvršći stav Pekinga, što će se odražavati i na ukupne odnose SAD i Kine.
Stručnjaci navode da američki lider ima 10 dana da stavi svoj potpis na zakon. Trampov manevarski prostor je veoma mali, a neki analitičari ocenjuju da bi bio „razapet na krst“ ukoliko odbije da potpiše zakon iza kojeg velikim delom stoje i republikanci i demokrate.
Upitan kakav se odgovor Kine može očekivati ako Tramp potpiše ovaj zakon, Milorad Denda kaže da postoji čitav spektar mera kojima bi Peking mogao da pribegne, poput adekvatnog uzvraćanja na sankcije i restrikcije prema određenim osobama, grupama i kompanijama za koje se proceni da ugrožavaju kineske nacionalne interese i suverenitet.
– Kina taj sporazum sa SAD želi, ali i poručuje da će, ako bude potrebno, uzvratiti na sve ono što bi Amerikanci uveli kao sankcije prema Kinezima i vlastima Hongkonga. U svakom slučaju, ovakve akcije SAD nikako ne doprinose razvoju kinesko-američkih odnosa i u ovoj igri jednostavno ne bi bilo pobednika – zaključuje Denda.
