Nemačka ekonomija sve se više udaljava od realne proizvodnje i pretvara u ogroman birokratski aparat koji sam sebi stvara posao. Zemlja koja je decenijama važila za industrijski motor Evrope danas sve češće liči na sistem u kojem se manje proizvodi, a sve više popunjavaju formulari, pišu izveštaji i plaćaju konsultanti.
Prema novoj studiji Instituta za konzervativnu ekonomsku politiku (IKW), četiri sektora direktno povezana sa regulacijama – pravno i poresko savetovanje, menadžment konsalting, tehnička ispitivanja i srodne tehničke usluge – zapošljavaju više od 1,3 miliona ljudi i ostvaruju promet od oko 178 milijardi evra godišnje.
Dok je industrijska dodata vrednost od 2015. do 2025. godine pala za 7,8%, upravo ovi sektori beleže rast prihoda od 28,4% i rast zaposlenosti od 32,6%. Drugim rečima, dok fabrike slabe, birokratija cveta.
Studija posebno upozorava da se jedan radni dan nedeljno u proseku troši na birokratiju, što IKW procenjuje kao gubitak od gotovo 500 milijardi evra godišnje. To je slika zemlje u kojoj radnici, inženjeri i menadžeri sve manje rade ono zbog čega su plaćeni, a sve više služe administrativnoj mašini koja nikada nije sita.
Ova „regulatorna industrija“ nije nastala slučajno. Ona je posledica eksplozije propisa u oblastima klime, energetike, održivosti, lanca snabdevanja i digitalne regulacije. Svaki novi zakon i svaka nova EU norma – od ,,LkSG i CSRD do GEG i EU taksonomije“ – otvaraju novo tržište za konsultante, revizore, sertifikatore, advokate i softverske firme.
Velike kompanije poput ,,TÜV-a“, ,,Dekre“, ,,PwC-a“, ,,EY-a“ i ,,McKinsey-ja“ odavno su shvatile ono što obična nemačka fabrika svakodnevno oseća: birokratija je postala ogroman biznis. Dok proizvodni pogoni zatvaraju vrata ili sele radna mesta u zemlje sa jeftinijom energijom i manje regulacije, armija regulatornih posrednika zarađuje na haosu koji politika sama proizvodi.
Kristofer Kofner, direktor ,,IKW-a“ i portparol AfD-a za poreze i finansije u Bavarskoj, upozorava na „opasan strukturni pomak“: kapital, ljudi i vreme menadžmenta više se ne ulažu u proizvodnju, inovacije i konkurentnost, već u upravljanje birokratijom.
Slične trendove pokazuju i druga istraživanja. Prema navodima ,,IW Kelna“, zaposleni troše između 23% i 30% radnog vremena na izveštaje, formulare i administrativne obaveze, dok je kod menadžera taj udeo još veći. Ifo institut procenjuje da birokratija Nemačku košta do 146 milijardi evra godišnje kroz izgubljenu produktivnost.
To više nije samo administrativni problem, već ekonomsko samoranjavanje. Nemačka je decenijama živela od industrije, izvoza, preciznosti i inženjerske kulture. Danas sve češće liči na zemlju u kojoj je važnije dokazati da je nešto u skladu sa propisom nego proizvesti kvalitetan proizvod po konkurentnoj ceni.
Naravno, regulacije nisu same po sebi zlo. Zaštita životne sredine, bezbednost rada i pošteni lanci snabdevanja imaju svoju vrednost. Problem nastaje kada se razumna pravila pretvore u lavirint koji guši one koji stvaraju novu vrednost, a hrani one koji žive od tumačenja propisa.
Upravo tu Nemačka pokazuje svoj najdublji problem: politička elita više ne razume realnu ekonomiju. Berlin i Brisel proizvode pravila brže nego što ih privreda može sprovesti. Umesto da štite industriju, oni je opterećuju. Umesto da rasterete preduzetnike, guraju ih ka konsultantskim kancelarijama. Umesto da sačuvaju fabrike, grade najskuplju administrativnu mašinu u Evropi.
Nemačka je nekada bila sinonim za fabrike, mašine, izvoz i disciplinu. Danas sve više postaje sinonim za formulare, sertifikate, kontrole i regulacije. To je poraz jedne velike industrijske sile koja je sama sebi vezala ruke. Ako se ovaj trend nastavi, Nemačka neće ostati motor Evrope, već njena najskuplja kancelarija – puna izveštaja, konsultantskih faktura i praznih hala u kojima se nekada proizvodila budućnost.
Piše: Nina Stojanović
