Nemačka se suočava sa realnošću koju su kritičari godinama najavljivali – sve skuplja energija, pad konkurentnosti i političke odluke donete bez dovoljno sluha za privredu guraju nekadašnji industrijski motor Evrope u ozbiljnu krizu. Kako piše portal ,,Deutschlandkurier“, sve više fabrika smanjuje proizvodnju, zatvara pogone ili razmatra preseljenje u zemlje sa jeftinijom energijom i stabilnijim uslovima poslovanja.
Ova kriza nije samo statistika. Radnici u hemijskoj, metaloprerađivačkoj i automobilskoj industriji, koji su decenijama činili kičmu nemačke privrede, danas žive u strahu od otkaza i zatvaranja pogona. Visoke cene struje i gasa, dodatno pojačane energetskim zaokretom, sankcijama Rusiji, gašenjem nuklearnih elektrana i forsiranjem zelene tranzicije, učinile su proizvodnju sve skupljom i teže održivom.
Posebno su pogođena mala i srednja preduzeća koja su decenijama bila oslonac nemačkog ekonomskog uspeha. To nisu samo fabrike na papiru, već porodične firme, lokalni poslodavci i čitavi regioni koji žive od industrije. Kada se jedan pogon ugasi, ne nestaje samo proizvodna linija, već i radna mesta, porezi, zanatske škole, lokalne radnje i sigurnost porodica.
Eksperti upozoravaju da deindustrijalizacija nije prolazna epizoda, već proces sa dugoročnim posledicama. Gubitak radnih mesta dovodi do lančane reakcije: manje poreskih prihoda, veća socijalna izdvajanja, pad kupovne moći i odlazak mladih iz industrijskih sredina. Ljudi koji su godinama proizvodili mašine, delove, hemikalije ili automobilske komponente sada se pitaju da li će moći da plate račune, kredite i školovanje dece.
U pozadini ove krize nalaze se političke odluke koje su ideološke ciljeve često stavljale ispred realnih potreba privrede. Skupa energija, prekomerna regulacija, birokratija i nesigurnost tržišta stvorile su pritisak koji mnoge kompanije više ne mogu da izdrže. Dok vlast govori o „zelenoj transformaciji“, radnici i preduzetnici plaćaju cenu u zatvorenim halama i izgubljenim platama.
Nemačka drama je upozorenje celom Zapadu da se privreda ne može žrtvovati na oltaru političkih eksperimenata. Kada energija postane luksuz, a fabrike počnu da gase svetla, nestaje i sigurnost običnih ljudi. Industrija nije prepreka modernizaciji – ona je temelj svake ozbiljne države. Ako Berlin ne vrati politiku u dodir sa realnošću, deindustrijalizacija će prestati da bude upozorenje i postati trajno stanje.
Piše: Nina Stojanović
