Dobitnik ovogodišnje NIN nagrade za roman godine Darko Tuševljaković izjavio je da je iz tame devedesetih godina odavno izašao, ali da je deo tame ostao u njemu i iz tog dela je nastao roman „Karota“.
Tuševljaković je na svečanoj dodeli 72. NIN nagrade u Zadužbini Ilije M. Kolarca rekao da mu je izuzetna čast i zadovoljstvo naći se na spisku imena dobitnika NIN nagrade i na listi koja sadrži autore koje su formirali savremenu domaću književnost, naglasivši da većeg priznanja od toga nema.
„Dok sam pisao ‘Karotu’ povremeno mi se činilo da će ta priča naposletku biti važna samo meni, na trenutke mi se činila suviše specifičnom, lokalnom, a onda opet suviše opštom i podrazumevajućom. Pisati znači večito tražiti ravnotežu, hodati po tankoj liniji hermetičnosti i lake razumljivosti i to balansiranje je u slučaju ‘Karote’ umelo da me iscrpi“, kazao je Tuševljaković.
Prema njegovim rečima, nije lako kada istovremeno želite da ostanete svoj i postanete svačiji.
On je naveo da je „Karota“ njegov najličniji roman do sada, dok ovo priznanje potvrđuje tezu da ono što pisac izvuče iz svoje najveće dubine zavređuje najviše pažnje.
Tuševljaković je objasnio da je pre dvadesetak godina poslao pismo jednoj slavnoj američkoj spisateljici i ispričao ko je i odakle je, a ona je bila izuzetno ljubazna i odgovorila mu je da joj pošalje svoju priču, „jer je važno da se čuju glasovi onih koji dolaze iz tame“.
„Iz tame devedesetih sam odavno izašao, ali neki njen deo je ipak ostao u meni. Od tog dela i iz tog mraka sa početka osvetljenog tunela nastao je ‘Karota'“, poručio je Tuševljaković.
Predsednik žirija Aleksandar Jerkov istakao je da je žiri posle razmatranja pristiglih romana praktično jednoglasno dodelio nagradu romanu „Karotu“ koji je, kako je naveo, spoj misterije i traume u potrazi za ličnom istinom.
„Tuševljaković se odupirao pukom svedočenju i sentimentalnom sećanju, pisanju istorije i utvrđivanju političkih ciljeva, a čitaoci će ‘Karotu’ prihvatiti baš zato što nije primenjena propagadna kvazi literatura, već autentična potraga za samim sobom“, rekao je Jerkov.
Prema njegovim rečima, za žiri nije bilo presudno što je priča okrenuta devedesetim godinama i raspadu Jugoslavije, ali kada već jeste, važnije je bilo to što traga za drugačijim uglom gledanja na tu prošlost.
Glavni urednik štampanog izdanja nedeljnika NIN Aleksandar Timofejev zahvalivo je svima koji su marljivo radili da se dođe do 72. nagrade NIN nagrade, žiriju na besprekornom radu i odlučivanju, kao i svima koji su poslali romane na žiriranje.
Urednica kulture u NIN Tanja Nežić kazala je da živimo u vrlo izazivnom društvenom trenutku u kojem je vrh društvene piramide poprilično nenaklonjen, pa čak i sirov prema kulturi, što dovodi u pitanje ono što kultura jeste.
Nagradu je uručio prošlogodišnji laureat Marinko Ivkov, koju je nagradu dobio za delo „NGDL“ uz poruku da NIN nagradu nije lako nositi, jer su tu čitaoci, kritičari, izdavači i „medijski pakao“, ali je to i velika čast, koju je Tuševljaković zaslužio da ponese.
U najuži izbor ušli su i romani: „Balada o ubici i ubici i ubici“ Dalibora Pejića, „Frau Beta“ Laure Barne, „Besmrtne ludosti gospođe Kubat“ Milana Tripkovića, „Razgovori s Vješticom“ Vladimira Vujovića i „Opatija Svetog Vartolomeja“ Miloša Perišića.
