Džez umetnica Sofija Knežević veoma rano je počela samostalno da nastupa, imala je prilike i da svira sa svojim idolima, a jedinstvenim glasom počela je da osvaja svet. Ova harizmatična umetnica otkrila nam je da se u njihovoj kući oduvek slušao džez i govorila o muzičkoj sceni u Americi, gde živi i radi.
– Scena je izuzetno „gusta“ i menja oblike i žanrove što nam svima daje nadu za uspeh. Ima izuzetnih muzičara i ljudi. Inspirativno je raditi sa studentima. Jedni drugima proširujemo vidike i iz toga se rađa saradnja koja je vrlo značajne za opstanak džeza u svetu – kaže za „Vesti“ Sofija Knežević.
Imala je, kako kaže, tu sreću da se nađe i snađe u pravim krugovima od momenta kad je kročila u Njujork.
– Naravno, iskustvo, hrabrost i samostalnost u velikom gradu sa mnogo nepoznatih ljudi u industriji, koji možda nemaju najbolju nameru, bilo je krucijalno. Moja bliskost s porodicom i kako sam odgojena su možda bili ključni u prepoznavanju i donošenju pravih odluka. Ali takođe i moj veliki rad na sebi i umetnosti da imam dovoljno hrabrosti, kad se prilika ukaže, da pokažem šta znam su bili i te kako bitni – kaže umetnica i dodaje.
– I koliko god da sam se žalila na sate provedene u vežbanju i pisanju aranžmana do devet ujutru, to se u nekom momentu sve isplati. Upoznala sam veliki broj ljudi važnih za moju karijeru i stvaranje. I možda je moja ambicija preuzela te godine mog početka u Njujorku, ali mislim da sam mnogo naučila za to vreme. Možda čak najviše o sebi.
Koliko Vam porodica daje impulse u stvaranju?
– Biti u velikoj porodici razvija vam dva dara – ili naučite da pričate mnogo i u velikoj buci ili naučite odlično da slušate. Imala sam tu sreću da je moj dar bio slušanje i to mi je pomoglo ne samo u razvijanju u muzičara nego i u stvaranju života u inostranstvu. Razviti sposobnost slušanja je nešto što se više ne praktikuje danas, ne učimo kako da slušamo ljude, zvuke ni muziku oko nas. Naše veštine slušanja su se smanjile i moramo raditi na tome. Muzika koju pravimo u džezu je namenjena slušaocu. Ali prvi slušalac je uvek muzičar, po tome se razlikuje umetnost od brze zabave.
Turneju s Vintonom Marsalisom je događaj koji bi posebno izdvojila u karijeri.
– Bila sam trudna sedmi mesec s prvim detetom. Sve zajedno je bilo jedno čudesno iskustvo.
Umetnička porodica
Umetnica je odrasla u umetničkoj porodici. Roditelji i brat su slikari, a i ostatak familije je umetnički nastrojen.
– I naše priče su uvek prožete nekom vrstom diskusije ili komparacije s umetničkim delom ili razmišljanjem. Život nam je sastavljen od delova slagalice iz filma, poezije, slikarstva, muzike, fotografije, ljubavi prema prirodi, ljudima i hrani, i inspirativno je biti u tom okruženju srodnih duša. Što sada kao roditelj najviše primećujem na svojoj deci – kaže Knežević.
