Tajvan je oštro uzvratio na upozorenje američkog predsednika Donalda Trampa da ostrvo ne proglašava formalnu nezavisnost od Kine, poručivši da je „demokratska, suverena i nezavisna nacija koja nije potčinjena Narodnoj Republici Kini“. Reakcija Tajpeja usledila je svega nekoliko sati nakon što je Tramp, po završetku dvodnevnog samita sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u Pekingu, jasno stavio do znanja da ne želi da Tajvan krene tim putem.
Prema izveštajima ,,Fox News-a“, Tramp je u intervjuu sa Bretom Bajerom, snimljenom neposredno pred odlazak iz Pekinga, rekao da nije spreman da pruži „blanko ček“ Tajvanu za nezavisnost.
„Nisam spreman da neko kaže: Proglašavamo nezavisnost jer nas Sjedinjene Države podržavaju“, poručio je američki predsednik, dodajući da bi Kina, ukoliko se održi status kvo, mogla biti zadovoljna.
Tajvansko Ministarstvo spoljnih poslova u zvaničnom saopštenju insistiralo je da politika Vašingtona prema Tajvanu ostaje nepromenjena. Tajpej je naglasio da američka prodaja oružja ostrvu nije samo obaveza prema Zakonu o odnosima sa Tajvanom iz 1979. godine, već i deo šireg odvraćanja od regionalnih pretnji.
Kako prenosi ,,Reuters“, tajvanske vlasti ocenile su da iz samita u Pekingu nije stiglo veliko iznenađenje, ali su istovremeno poručile da Kina mora da prekine vojne pritiske na ostrvo.
Si Đinping je tokom razgovora sa Trampom, prema kineskim državnim medijima, jasno stavio do znanja da je pitanje Tajvana najosetljivija tačka u odnosima dve supersile i da pogrešno rukovanje tim problemom može dovesti do ozbiljne krize. Tramp je, kako javlja ,,BBC“, prihvatio važnost teme, ali je naglasio da želi smirivanje tenzija kako bi se otvorio prostor za trgovinske dogovore sa Kinom.
Ovaj diplomatski sukob pokazuje koliko je Tajvan i dalje jedna od najopasnijih tačaka svetske politike. Sa jedne strane, Tajpej insistira na sopstvenom identitetu i demokratskom poretku, dok Peking poručuje da je ostrvo deo Kine. Između njih stoje Sjedinjene Države, koje balansiraju između podrške Tajvanu i potrebe da izbegnu direktan sukob sa Kinom.
Ovaj brzi diplomatski ping-pong između Tajpeja, Vašingtona i Pekinga još jednom pokazuje da velike sile male i srednje aktere često koriste kao adute u globalnim obračunima. Dok Tramp pokušava da Tajvan zadrži pod kontrolom kako ne bi ugrozio dogovore sa Kinom, postaje jasno da se u svetu 21. veka status kvo održava samo dok odgovara jačima. Za Balkan je to važna lekcija: suverenitet i bezbednost manjih naroda ne zavise samo od deklaracija o „nezavisnosti“ i „demokratiji“, već od interesa velikih sila i sposobnosti da se u toj igri sačuva sopstvena pozicija.
Piše: Nina Stojanović
