Veliki jubilej, 850 godina od rođenja Svetog Save u Beogradu je obeležen otvaranjem monumentalne izložbe „Sveti Sava“ u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, koja na jednom mestu sabira vekove srpskog duhovnog, kulturnog i istorijskog pamćenja. Ova izložba nije samo podsećanje na prošlost, već snažno svedočenje da svetosavsko nasleđe i danas ostaje jedan od temelja srpskog identiteta, vere i kulture.
Njegova svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je otvorio izložbu uz prisustvo velikog broja arhijereja Srpske pravoslavne crkve, predstavnika države, naučnih i kulturnih ustanova, diplomatskog kora i gostiju iz Grčke. U svom obraćanju patrijarh je poručio da se kroz ime Svetog Save vekovima sabiraju najdublji slojevi duhovnog i istorijskog iskustva srpskog naroda od Hilandara i Studenice do Žiče, Kareje, tipika i svetosavskog bogoslužbenog predanja.
Posebnu vrednost izložbe predstavljaju dragocene svetinje i istorijski predmeti pristigli iz brojnih manastira, arhiva i muzeja, naročito iz manastira Hilandar. Posetioci imaju priliku da vide ikone Hrista Pantokratora, Bogorodice Odigitrije, Mlekopitateljnice, Svetog Save i Svetog Simeona, kao i Karejski tipik i replike hilandarskih svetinja koje vekovima čuvaju duhovno nasleđe srpskog naroda.
Ministar kulture Nikola Selaković naglasio je da svetosavlje nije nastalo u jednom trenutku, već kroz vekovno prožimanje vere, državnosti, kulture i moralnog poretka. Upravo zato Sveti Sava i danas ostaje simbol naroda koji je svoju snagu gradio ne samo mačem, već duhom, znanjem i verom.
Izložba će trajati do 19. jula, a organizatori ističu da ona predstavlja jedan od najznačajnijih kulturnih događaja poslednjih godina, ne samo za Srbiju, već i za čitav pravoslavni svet. U vremenu brzog zaborava i duhovne rasutosti, ovakvi događaji podsećaju da narod koji čuva svoje svetinje, rukopise i predanje – čuva i sopstveni identitet.
Piše: Stefan Stojanović
