Teleskopska kontaktna sočiva sa trostrukim uvećanjem vida i posle više od decenije ostaju van masovne upotrebe. Naučnici sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu (UC San Diego) još 2013. godine predstavili su eksperimentalnu tehnologiju koja je izazvala ogromnu pažnju, jer je u teoriji omogućavala ljudskom oku da “zumira” vid i do tri puta.
Ideja je zvučala revolucionarno — minijaturni teleskop ugrađen direktno u oko mogao bi da omogući čoveku da vidi udaljene objekte gotovo kao kroz dvogled. Tehnologija je razvijena prvenstveno za osobe sa ozbiljnim oštećenjem vida, posebno kod makularne degeneracije, bolesti koja otežava prepoznavanje lica, čitanje i uočavanje detalja.
Za razliku od običnih kontaktnih sočiva, ovaj sistem koristi složene prstenaste optičke kanale koji preusmeravaju svetlost kroz različite delove sočiva. Kada se aktivira režim uvećanja, svetlost prolazi kroz “teleskopski” deo sistema i objekti izgledaju znatno bliže.
U prvim testovima postignuto je uvećanje od skoro tri puta, ali su se problemi pojavili gotovo odmah. Slika je često bila nestabilna, vidno polje znatno suženo, a samo nošenje nepraktično za svakodnevni život. Korisnici su imali osećaj kao da gledaju kroz veoma uzak tunel, što otežava normalno kretanje i prostornu orijentaciju.
Dodatni problem predstavljala je sama veličina sistema. Iako deluje kao obično sočivo, unutrašnja struktura je višestruko zahtevnija od standardnih kontaktnih pomagala, pa je dugotrajno nošenje predstavljalo ozbiljan izazov. Zbog toga tehnologija nikada nije postala komercijalni proizvod za široku upotrebu.
Više od decenije kasnije, ideja o “zumiranju” ljudskog pogleda i dalje fascinira naučnike — ali je još daleko od trenutka kada bi prosečan čovek mogao da jednim treptajem uključi optički zoom u sopstvenom oku.
Ipak, deo razvijenih optičkih principa danas se koristi kroz teleskopske naočare, digitalne lupe i elektronske sisteme za uvećanje slike namenjene osobama sa slabim vidom.
Piše: Biljana Stepanović
