Dečaci generacije Alfa se neće osećati tako „alfa“ kada čuju alarmantne tvrdnje o sopstvenom hormonskom i reproduktivnom statusu.
Sve češće se u javnosti govori o padu testosterona i promenama koje bi mogle oblikovati čitavu generaciju muškaraca. Prema pojedinim navodima, danas tinejdžeri, imaju približno upola niže nivoe testosterona nego muškarci pre pola veka.
„Godine 1970, muškarci su imali dvostruko veći broj spermatozoida nego današnji tinejdžeri“, izjavio je ministar zdravlja i socijalnih službi Sjedinjenih Država Robert F. Kenedi mlađi tokom nedavnog zajedničkog obraćanja sa predsednikom Trampom u Ovalnoj sobi, dodatno podgrevajući debatu o „krizi muške plodnosti“.
Kenedi je i ranije iznosio slične tvrdnje, navodeći da je u Alfa generaciji sve manje alfa dečaka i da američki tinejdžeri imaju niži nivo testosterona čak i od 68-godišnjaka. Ove izjave izazivaju veliku pažnju, ali i kontroverze, jer se istraživanja na tinejdžerima retko sprovode, pa su dostupni podaci ograničeni i podložni različitim tumačenjima.
Stručnjaci ističu da je broj spermatozoida važan biomarker muškog zdravlja i plodnosti, ali i da ga je teško precizno pratiti kroz decenije zbog promena metoda merenja i velikih varijacija između pojedinaca. U ranijim periodima, analiza seminalne tečnosti se uglavnom oslanjala na ručne metode, poput hemocitometrije, gde su laboratorijski tehničari pod mikroskopom ručno brojali spermatozoide u uzorku. Takve metode su bile podložne većoj subjektivnosti i razlikama između laboratorija.
Danas se češće koriste savremenije tehnike, uključujući automatizovane sisteme i protočnu citometriju, koja uz pomoć laserske tehnologije preciznije procenjuje koncentraciju, pokretljivost i kvalitet spermatozoida. Ove metode omogućavaju detaljniju analizu, ali otežavaju direktno poređenje sa starijim podacima, jer nisu svi parametri i kriterijumi ostali isti kroz vreme. Pored toga, na rezultat značajno utiču i trenutni faktori kod ispitanika, od bolesti i stresa, do perioda apstinencije pre davanja uzorka, što dodatno otežava formiranje potpuno ujednačene slike kroz decenije.
Ipak, naučni pregledi, uključujući i analize objavljene u časopisima iz oblasti reproduktivne medicine, ukazuju na dugoročan pad koncentracije spermatozoida od 1970-ih do danas, u nekim studijama i preko 50%. Sličan trend primećen je i kod testosterona, gde istraživanja pokazuju postepen pad nivoa tog hormona u poslednjim decenijama, naročito od kraja 20. veka. Kao mogući uzroci pominju se savremeni način života, gojaznost, nedostatak fizičke aktivnosti, stres, kao i potencijalna izloženost hemikalijama koje mogu uticati na endokrini sistem.
Iako deo naučne zajednice upozorava da su ovakva poređenja kroz decenije kompleksna i da ne treba donositi preuranjene zaključke, u kontekstu ovih sumnji sve češće se govori o trendu koji bi mogao imati dugoročne posledice po mušku plodnost i reproduktivno zdravlje.
Piše: Biljana Stepanović
