Prema izveštaju Međunarodne organizacije za vinovu lozu i vino (OIV), globalna potrošnja vina u 2025. godini pala je na najniži nivo od 1957. godine, na samo 208 miliona hektolitara. To je za 2,7% manje nego godinu ranije i čak 14% ispod nivoa iz 2018. godine.
Razlozi su duboke društvene promene i tekuće ekonomske turbulencije. Korona pandemija, inflacija, sukobi i carine podigli su troškove proizvodnje i cene, dok su raspoloživa primanja potrošača opala. Zbog toga je tražnja osetno oslabila. Najveći padovi zabeleženi su u Sjedinjenim Državama, Kini i Francuskoj, gde se potrošnja vina smanjuje već decenijama.
Prema OIV, devet od deset najvećih svetskih tržišta vina zabeležilo je pad potrošnje tokom 2025. godine. Kina beleži najdrastičniji dugoročni pad, gubeći u proseku oko dva miliona hektolitara godišnje od 2018. godine. S druge strane, rast potrošnje registrovan je u Portugalu, Brazilu, Japanu i pojedinim zemljama Istočne i Centralne Evrope.
,,OIV“ upozorava da ovi trendovi ozbiljno ugrožavaju vinarsku privredu širom sveta. Površina pod vinogradima smanjena je šestu godinu zaredom i sada iznosi svega sedam miliona hektara. Dugoročno, navike mladih generacija, povećana zdravstvena svest i prelazak na bezalkoholna pića, zajedno sa skupljim životom, temeljno menjaju tržište koje je nekada važilo za stabilno. Vinari će morati brzo da se prilagode novim zahtevima potrošača kako bi opstali na globalnom tržištu.
Piše: Stefan Stojanović
