Letonska premijerka Evika Silina podnela je danas ostavku na funkciju, čime je zvanično pala vlada baltičke NATO članice. Odluku je saopštila na konferenciji za novinare, samo nekoliko sati nakon što je ministar unutrašnjih poslova Rihards Kozlovskis tvrdio da ona nema nameru da odstupi. Kriza je kulminirala nakon što je koaliciona stranka Progresivnih (centar-levo) povukla podršku vladi, ostavivši premijerku bez parlamentarne većine.
Uzrok dramatičnog obrta je incident od 7. maja, kada su dva ukrajinska drona kamikaze dugog dometa, verovatno skrenuta ruskim elektronskim ratovanjem sa svojih ciljeva u Rusiji, pogodila prazno skladište nafte u blizini grada Rezekne, svega 40 kilometara od ruske granice. Nije bilo žrtava, ali je incident izazvao političku buru. Ministar odbrane Andris Spruds podneo je ostavku prošlog vikenda, rekavši da ne želi da vojska bude uvučena u političke svađe. Premijerka Silina ga je prethodno optužila da je izgubio njeno i poverenje javnosti jer nisu na vreme aktivirani sistemi protiv dronova niti je blagovremeno upozoreno stanovništvo.
Opozicija je već pripremala proceduralni manevar da zaobiđe zakonsku petodnevnu pauzu i pokrene glasanje o nepoverenju. Predsednik Letonije Edgars Rinkevičs prihvatio je ostavku vlade, a zemlja ulazi u period tehničke vlade do vanrednih izbora u oktobru 2026. godine. Ovaj slučaj dodatno zaoštrava tenzije unutar NATO-a na istočnom krilu, gde se baltičke države osećaju najugroženijima od ruske pretnje.
Piše: Nina Stojanović
