Francuski teniser Loren Lokoli ispričao je kako je prešao preko teške porodične tragedije kada je u saobraćajnoj nesreći izgubio sestru.
U blogu za „Iza reketa“ (Behind the racquet) je detaljno opisao kako je mu nije bilo do života, te da ga je spasilo igranje tenisa.
– Odrastao sam sa roditeljima i trogodišnjom sestrom na Korzici. Kada sam imao deset godina život me je bacio na kolena kada je jednoj od mojih sestara dijagnostikovan rak. Dve godine sam je gledao kako se bori za život. Sećam se da sam je video kako plače kada je izgubila kosu, grlila me, osećao sam se bespomoćno. Posle duge borbe, na kraju je pobedila rak i to me je nateralo da obećam da nikada u životu neću odustati“, piše Lokoli.
– Sa dvanaest godina napustio sam dom da bih nastavio da treniram. Tenis mi je pomogao da se borim u onom trenutku života kada sam bio pomalo usamljen, moji roditelji su se u to vreme razvodili. Napokon sam pronašao stabilnost, iako sam upravo u tom trenutku doživeo najdublju bol svog života. Kada sam imao 14. godina moja starija sestra je umrla u saobraćajnoj nesreći kada je imala samo 28 godina. Osećao sam se kao da mi je neko iščupao srce iz grudi, nisam mogao da podnesem bol. Moja sestra je bila pravnica, bila mi je uzor, ostavila mi je nezamenljivu prazninu.
– Od tog trenutka postao sam potpuno druga osoba, pokušavajući da nađem način da se borim protiv bola u mraku i samoći. Bio sam kao neka vrsta autsajdera u Francuskoj teniskoj federaciji. U međuvremenu sam video kako se moja porodica raspada, bilo je ljudi koji su me razumeli. Nisu razumeli da više ne mogu da budem srećan.
Obećao je sestri da će jednog dana ući u glavni žreb Rolan Garosa.
– Tenis mi je spasio život, to je bilo jedino vreme kada sam mogao da se osećam blisko sa sestrom, jer je bila potpuno zaljubljena u ovaj sport. Uvek ću je imati pod kožom, moj cilj je da se oseća ponosno.Kasnije sam izgubio baku i deku i brata, koji su moju trogodišnju nećakinju ostavili samu sa sestrom. Smrt je uvek bila oko mene, ali uspeo sam da ostavim sav taj mrak iza sebe.
– Sa 20 godina ugledao sam svetlost nakon plasmana u glavni žreb na Rolan Garosu, čak sam imao priliku da igram sa Gaelom Monfilsom na glavnom terenu. Obećao sam sestri da ću jednog dana igrati Roland Garos, pa sam se zato borio svih ovih godina, obećanje koje sam želeo da ispunim. Ove godine sam se ponovo setio kako je dragocen život kada je mom ujaku dijagnostikovan rak, a takođe i kada sam imao saobraćajnu nesreću tokom turnira na Majorci – podvukao je Lokoli.
