Od kada je 1984. godine uradio projekat „O pokojniku sve najlepše“, čiji je i scenarista, bilo je jasno da je reč o izuzetnom filmskom stvaraocu. Pet godina kasnije Predrag – Gaga Antonijević učestvovao je u stvaranju TV serije „Balkan ekspres“ i filma „Balkan ekspres 2“, a 1991. potpisuje režiju filma „Mala“. Iste godine se obreo u Americi.
U produkciji Olivera Stouna 1998. režira „Spasitelja“, a tokom 2000-ih režira filmove u kojima je radio sa najvećim holivudskim imenima. Val Kalmer, Ben Kingsli, Endi Mekdauel, Denis Kvejd su velikani sa kojima je sarađivao. U Srbiji je tokom 2016. radio kao reditelj izuzetno popularne serije „Ubice moga oca“, a potom i filma „Zaspanka za vojnike“. Režirao je film o stradanju dece u zloglasnom logoru – „Dara iz Jasenovca“. Kreator je i hit serije „Državni službenik“, potom „Pevačice“, čije se prikazivanje s nestrpljenjem očekuje. Publika će od ovog izuzetno plodnog autora gledati i serije „Dara iz Jasenovca“, „Bunar“, „Baš čelik“, a u najavi je i snimanje filma „Janjičar“. Rođeni Nišlija, odrastao je u Užicu, a diplomirao je na FDU – odsek za filmsku i TV režiju. Dobitnik brojnih nagrada i priznanja živi na relaciji Srbija – SAD.
Hvala, predsedniku
Mnogo Srba i srpske dece stradalo je u zloglasnom logoru Jasenovac, generalno u Drugom svetskom ratu žrtve su bile ogromne, a golgota srpskog naroda nastavila se i u sukobima koji su se devedesetih godina prošlog veka vodili na prostorima bivše Jugoslavije. Citirajući Njegoša i njegovo „Srpska suza nema roditelja“, Antonijević kaže da Srbi nisu imali pravo da oplakuje svoje žrtve.
– Tako su karte podeljene, imperija uvek udara bezočno i široko. Štiti svoje interese, možda smo mogli i bolje da se snađemo, a možda i nismo. Sad je vreme za novi patriotizam. Ma koliko ta reč bila raubovana u ovim ratovima i ma koliko neki imali i negativan odnos prema njoj, mi moramo, pogotovo mladi ljudi, da gradimo novi patriotizam. Dakle, da krenemo puni snage i elana sa velikom ljubavlju prema otadžbini, da verujemo u budućnost i da sa ponosom, ne vređajući druge, ističemo ko smo i šta smo. Bez tog osećanja neće biti ni napretka društva. Ne može se i dalje pristajati na laži i omalovažavanje Srba. To je jedna pokvarena i zla teza da se nama kaže da treba da priznamo i ono što jeste i što nije, pa će to voditi u neku katarzu. Neće. Jedino što će voditi u katarzu je vera u sopstveni narod i sopstvenu snagu i u Boga u mom slučaju, jer sam vernik.
U taj novi patriotizam mora spadati i borba za natalitet, ukazuje naš sagovornik, dodajući da mora da se pojavi vera u budućnost bez obzira na naše političke razmirice i neslaganja.
Film o stradanju u zloglasnom logoru Jasenovac konačno je snimljen, a publika koja je gledala ovo remek-ostvarenje zanemela je pred prikazivanjem brutalnih zverstava. Reditelj objašnjava zbog čega se tako dugo čekalo na ovaj film.
– Od Titove smrti prošlo je više od 40 godina, pa se postavlja pitanje zbog čega smo toliko čekali da se snimi taj film. Nekako je uvek izmicao pažnji vlasti sve do odluke predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se taj film ipak radi. Ranije se nešto kalkulisalo, daj da se ne zamerimo ovom, daj da se ne zamerimo onom, a sve na štetu tih jasenovačkih mučenika.
Bezočne etikete
Film je odmah izazvao brojne reakcije.
– Dve kritike, ona iz „Los Anđeles tajmsa“ i „Varajetija“, nisu se bavile filmom, nego su se bavile njegovim etiketiranjem, proglašavajući ga za srpsku propagandu. To je urađeno zlonamerno, kao rezultat izvesnog plana da se cela ta istorija i Jasenovac omalovaže. Prosto je nemoguće za bilo kog normalnog čoveka da se povuče znak jednakosti između istinitih događaja iznetih u filmu i srpske propagande. Teza je bila da filmom o Jasenovcu mi Srbi tražimo opravdanje za navodne zločine koje smo počinili devedesetih godina u ovom poslednjem građanskom ratu u Bosni i Hrvatskoj. Znači, nama nije bilo dozvoljeno pravo na sopstvene žrtve, jer žrtve se uvek uzdižu na pijetet mučeništva, a naše se uvek omalovažavaju. Pitanje Jasenovca je suštinsko, definitivno dugujemo tim stradalnicima Srbima, Jevrejima i Romima večno sećanje, a tu nismo bili baš najrevnosniji. To je dug prema njima, ali je i dug prema budućnosti srpskog korpusa. Veoma je značajno što smo smogli snage da snimimo taj film koji treba da bude samo prvi u nizu koji će tretirati ovu temu.
Jasenovačka tragedija, ističe, treba da bude prisutna u svesti mladih ljudi u Srbiji. Uverio se da je mnogo mladih posle filma na Guglu istraživalo šta je to Jasenovac.
– Ako je i samo to film učinio, dovoljno je. To se dogodilo uprkos stranim faktorima koji u želji da opravdaju svoju kolonijalnu politiku prema bivšoj Jugoslaviji, imperijalističku politiku u odnosu na Srbiju. Jednostavno su prekrajali istoriju, jasenovačku priču, tako i razloge i osnove za građanski rat devedesetih godina.
Seme zla
Film „Dara iz Jasenovca“ se suočio i sa auto-šovinizmom.
– Očekivao sam izvesne otpore u Beogradu, Hrvatska se podrazumevala, brutalnost iz Amerike koja peru ruke od ratova me pomalo iznenadila, ali najviše su me iznenadili ti auto-šovinstički krugovi u Beogradu. Oni su mali deo srpskog korpusa, ali glasan u namerama da omalovaže film.
Ima mnogo paradoksalnih situacija, na primer profesorka Dubravka Stojanović sa Filozofskog fakulteta, sa Odseka istorije, potpuno je preuzela tezu iz „Varajetija“ da je film propaganda i da pere Srbima savest za navodne zločine 90-ih godina. Srećom, narod ima jedan i vrlo definisan stav prema filmu, kako u Srbiji, tako i u Republici Srpskoj i Crnoj Gori.
Što se tiče Inckovog zakona po kojem je zabranjena diskusija da li je u Srebrenici bilo genocida i da je njegovo negiranje krivično delo, naš sagovornik napominje:
– Genocid nije bio niti je mogao biti. Baš sam o tome nedavno pričao, zašto nemate majke Aušvica, zato što su one ubijene, jer je bio genocid. Dok imate majke Srebrenice ne može biti reči o genocidu. To je pogrešan put koji su određeni politički krugovi, mislim na Bakira Izetbegovića, odabrali da stalnim nametanjem te istorijske neistine zadobiju nekakve političke pozicije pre svega u svom biračkom telu, a da oni budu ti koji sa moralnih visina gledaju na Srbe „zlikovce“. To je definitivno pogrešan put koji neće voditi pomirenju među narodima u Bosni. Samim tim se ponovo seje seme zla. Ne treba zaboraviti da je Bakirov otac Alija Izetbegović najveći krvnik muslimana u ovom prethodnom ratu. On je odabrao i svesno žrtvovao budućnost i živote nekih svojih sugrađana zarad nekih svojih fundamentalno-verskih i donekle političkih razloga. Sad naravno pokušavaju da se sva krivica svali na Srbe za jedan građanski rat, koji se možda mogao i sprečiti. Odlukom Alije Izetbegovića da ne pristane na Lisabonski sporazum je to sve propalo
„Janjičar“ veliki izazov
Publika sa nestrpljenjem očekuje nove zaplete u „Ubicama moga oca“
– Peta sezona počinje da se emituje 1. decembra na Telekomu i RTS. Ta serija je, slažu se mnogi, promenila televizuju ovde kod nas. Ona ima drugačiju vizuelnu kulturu, dinamiku i drugačiji način pričanja priče. Vrlo je, tako da kažem, u duhu svetskih trendova. Nisam ja tu izmislio nikakvu toplu vodu, samo su primenjeni neki obrasci, koji se primenjuju u svetu. Kad sam tu seriju počeo da radim mnogi su govorili – jao, pa to publika neće, to ljudi ne vole… Ispostavilo se da je publika zainteresovana za takvu vrstu serije na srpskom jeziku.
Zahvaljujući brojnim kanalima ljudi su počeli da gledaju svetske serije po svetskim standardima, a domaća proizvodnja to nije pratila. Time su „Ubice“ označile novu eru kod nas.
– Ima psovki i u mojim serijama, ali generalno ih je manje. Psovke su bile kao deo duhovitosti, kao deo nekog urbanog miljea. To se radi i u Americi, ali mnogo manje nego ovde. Mislim da kod nas stvari generalno idu nabolje. Što se tiče mog posla, situacija nikad nije bila bolja, država je enormno pomogla film. Tu su i novi kanali osim RTS, sad ima više proizvođača, sad je to neko zlatno doba, produkcija serijskih igranih programa je enormna.
I „Državni službenik“ će uskoro obradovati publiku.
– Za nekoliko nedelja počinjemo da snimamo treću sezonu. Opet je fenomenalna priča, mnogi su drugu sezonu okvalifikovali kao jednu od najzanimljivijih ikada.
Ovaj vrsni reditelj radi punom parom, a uskoro počinje snimanje serije „Bunar“.
– Serija je žanrovski drugačija od mojih dosadašnjih. Radnja serije se odvija na selu koje odgovara realnosti, nije nikakva lakirana pseudoslika. Igor Đorđević i Nataša Drakulić su pisali scenario, a režiraće Maša Nešković. Profesor odlazi na selo da ubije đavola u sebi, posle beogradske afere, ali naravno đavo ga čeka i na selu. Serija će biti veoma zanimljiva i puna obrta. I serija „Pevačica“ izlazi krajem septembra, izuzetno sam zadovoljan, a publika će imati jedno uzbudljivo putovanje.
U planu je i film „Janjičar“, u kome bi čuveni Kristijan Bejl trebalo da igra Srbina janjičara.
– Čeka se da Bejl odredi datum. Od toga zavisi, inače sve je spremno. To mi je možda najbolji scenario koji sam napisao. Veliki izazov i u rediteljskom i u filozofskom smislu. Kristijan Bejl jedan je od najboljih glumaca današnjice i nema ko ne želi da igra s njim. Sekundarno je ko će još biti u filmu, važno je da bude on.
O Jokiću i Olimpijadi
– Gledam Olimpijadu i sve te mlade ljude koji su otišli da se bore u ime države i da izađu na crtu najvećim svetskim sportistima. Zabolelo me je što Nikola Jokić, koji je izabran za najboljeg igrača u NBA ligi, nije otišao na Olimpijadu, nego tera konje po Somboru. To je jedan mlad momak, sve to razumem da je on i velika zvezda i možda ima neke razloge, ali koji god da su razlozi, ljudi su u njegovim godinama komandovali u ratu i branili interese svoga naroda…
Finansijski zamah
– Nekako mi se čini da srpskog patriotizma više ima u dijaspori nego što ga ima ovde, pogotovu u Beogradu. Ali reč je o malom procentu ljudi.
Meni se lično dopada što se sada oseća neki zamah u Srbiji, oseća se finansijski zamah, oseća se jedna aktivna spoljna politika gde se jednostavno naša država pojavljuje kao igrač u regionalnom smislu. To dugo nije bilo.
Bolna pitanja
– Nažalost imamo još mnogo bolnih pitanja, od situacije u Crnoj Gori, naravno neprebolne na Kosovu i sada RS koja je jedina naša tekovina iz ovih građanskih ratova i ona je pod stalnom opsadom i ona se mora stalno braniti i očuvati.
