Kako svedoči komediograf Branislav Nušić, "profesor je znao u kojoj je restoraciji dobra supa i govedina a u kojoj umokac i pečenje i nije nikad reskirao da u jednoj pojede sve to. Kod Kolarca je, po njegovome uverenju, bila odlična supa i goveđina i on bi to pojeo tu, a zatim bi išao u Kasinu na Terazije, da jede kakav umokac i vraćao se Ruskom caru da završi ručak pečenjem.
Za vreme točenja piva na podne i uveče kretali su se između stolova i dva vrlo zanimljiva tipa. Jedno je bio Pera pekar, koji je pekao vrlo dobre perece i pisao vrlo rđavo stihove i nekada tako poznata jevrejska Perla sa Jalije, koja je pekla jaja na način kako je to kod Jevreja običaj a koja su jaja gosti vrlo rado jeli uz pivo.
Najduže je držao kafanu Kolarac Nikola Praporčetović ili, kao što su ga obično zvali, Nikola Praporac. To je bio otmen gospodin i dobar domaćin, a vrlo korpulentan čovek sa velikim trbuhom pred sobom. Među njegovim gostima tada je cirkulisala jedna anegdota o Nikoli Praporcu koji je, kao neki delegat, sa mnogim drugima odlazio u Moskvu na neku izložbu. Vele, tada je i ruski car bio na toj izložbi i rado je primio srpsku delegaciju.
Kada mu se predstavio ovaj simpatični kafedžija beogradski i rekao da se zove Praporac, vele, car ga je odmerio onako korpulentnog kakav je bio i rekao:
– No, kad su u Srbiji takvi praporci, kakva li tek zvona moraju biti!"
Kasnije je na dugoročni zakup Kolarac preuzeo industrijalac Đorđe Vajfert, s tim da mu tu bude glavni lokal za točenje piva iz njegove pivare. Od tada je počelo i renoviranje kafane. "Od mnogih soba stvorena su dva paralelna salona, od kojih je jedan bio pivnica i drugi trpezarija a osim toga, uništavajući jedan deo bašte, koja je zatim potisnuta van dotadanjih ograda, g. Vajfert je podigao najveću i najlepšu salu u Beogradu.
Ta sala, koju je zatim u našem narodnome stilu dekorisao poznati slikar Dragutin Inkiostro, postala je tada središte duhovnoga i društvenoga života prestonice. Tu su priređivane najotmenije zabave (Žensko društvo, Kolo Jahača, Akademska omladina, Trgovačka omladina), tu koncerti i gostovanja, tu predavanja i zborovi, tu svadbe i svi veći banketi. Učiteljsko je udruženje tu održalo jednu svoju godišnju skupštinu, Narodna odbrana nekoliko zborova", sećao se Branislav Nušić.
Narodna odbranaRodoljubna organizacija Narodna odbrana je ponikla kod "Kolarca" kada je 1908. Austrija proglasila aneksiju Bosne i Hercegovine. Beograđani su se tada podigli na demonstracije koje je vodio Branislav Nušić. Ali, kada je izgledalo da će se sve pretvoriti u velike nerede, Nušić je pozvao dosta uglednih građana na savetovanje u "Kolarac", da bi objasnio potrebu da se ovaj narodni pokret uputi po interese otadžbine korisnim pravcem. Veliki pisac im reče da se lično oseća nemoćnim da to učini, pa predloži da se obrazuje odbor Narodne odbrane koji će rukovoditi pokretom, a on će mu i dalje rado služiti. Predlog je primljen i tog časa postaje organizacija odbrana koja je vodila velike nacionalne zadatke. |
