Nakon 18 godina od otmice američkih aviona i terorističkih napada 11. septembra 2001. godine, u kojima je poginulo 2.983 ljudi, novinar Garet M. Graf napisao je knjigu „Jedini na nebu: Usmena istorija o 9/11“.
Knjiga će uskoro biti objavljena, a odlomak je preneo B92.net.
Odlomak iz spomenute knjige temelji se na transkriptima poziva na broj 911 i snimanju zvuka iz pilotske kabine od 11. septembra, kao i na arhivskim razgovorima s ključnim učesnicim, vođenim nakon 2002. godine, te dodatnim originalnim intervjuima koje je sve do prošlog proleća vodio autor knjige.
Oni koji su tog dana bili u Beloj kući rekli su da im je naređeno da se sklone u bunker, koji je tada prvi put upotrebljen, a izgraden je još tokom Hladnog rata.
Dik Čejni, potpredsednik: Radar je opazio avion koji se kreće prema Beloj kući brzinom od 500 milja na sat.
Luis Skoter Libi, šef kabineta potpredsednika Dika Čejnija: Saznali smo da je avion udaljen pet milja, da se spustio ispod 500 stopa visine i da ga ne možemo pronaći, nestao je. Pogledajte na svoj sat i razmislite, udaljen je pet milja i kreće se brzinom 500 milja na sat. Tik, tak, tik, tak.
Dik Čejni: Moj agent Tajne službe je rekao: „Gospodine, moramo odmah otići.“ Zgrabio me i izbacio iz kancelarije, te niz hodnik poveo do podzemnog skloništa Bele kuće.
Kondoliza Rajs: Došla su agenti Tajne službe i rekli: „Morate poći u bunker.“ Sećam se da su me vodili, gotovo nosili usput. Nismo znali gde smo sigurni, a gde nismo. U tom trenutku nismo mislili da je bunker Bele kuće siguran.
Poručnica Heter Laki Peni: Nameravali smo se sudariti sa avionom. Nismo imali nikakve projektile kojima bismo mogli da srušimo avion. Dok smo uzimali letačku opremu, Sas me pogledao i rekao: „Zaleteću se u pilotsku kabinu.“ Ja sam odlučila da ću krenuti prema repu aviona.
Potpukovnik Mark Sasvil: Nismo baš imali puno opcija.
Poručnica Heter Laki Peni: Nikad nismo uvežbavali ovakvo mobilizaciono poletanje. Obično bi trebalo 20 minuta da startujemo avione, da pokrenemo sve avionske sisteme, prođemo kroz sve provere i ustanovimo da li sve funkcioniše kako treba te programiramo računare. To ne uključuje vreme za pregledanje formulara, obilazak aviona i slično. Obično nam je potrebno pola sata do 40 minuta od izlaska kroz vrata do poletanja.
U poslednjim minutima Junajted erlajnsovog leta 93, putnici i posada koristili su telefone na svojim sedištima kako bi pozvali prijatelje, porodice i operatore Junajted erlajnsa i obavestili ih o otmici.
Nekoliko minuta pre 10 sati putnik na Junajtedovom letu 93 Edvard Felt, oženjeni 41-godišnjak sa dvoje dece, koji je putovao poslovno kao kompjuterski inženjer BEA sistema, nazvao je 911 iz aviona i dobio službenika Džona Šava iz okruga Vestmorelanda u Pensilvaniji.
Bio je to prvi signal vlastima u Pensilvaniji da na nebu iznad njih ima problema. Ovo je skraćeni transkript tog poziva.
Ed Felt: Otmica u te…
Džon Šav: Oprostite? Hej, neko prijavljuje…
Felt: Otmica u toku.
Šav: Gospodine, gubim Vas, gde se nalazite?
Felt: Junajtedov let 93.
Šav: Čekajte malo, čekajte Junajtedov let. Junajtedov let 93.
Felt: Otmica u toku!
Šav: Okej, gde ste sad? Gde se nalazite?
Felt: Ja sam u toaletu na Junajtedovom letu 93.
Šav: Okej, gde se nalazite?
Felt: Ne znam.
Šav: Gde ste?
Felt: Ne znam gde se avion nalazi.
Šav: Odakle ste poleteli?
Felt: Iz Njuvarka za San Francisko.
Šav: Shvatio sam. Okej, ostanite na vezi.
Felt: Pokušavam… (nerazumljivo) u toaletu. Ne znam šta se događa.
Šav: Hej, neka neko nazove FAA u Njuvarku i San Francisku i kaže im da imaju otmicu u toku. Okej, pozovite nekoga na aerodromu. Imamo otmicu u toku.
Alis En Hoglan, majka Marka Bingama, putnika na Junajtedovom letu 93: Posebnost leta 93 je u tome da je bio u vazduhu duže nego ostali letovi. Ljudi u avionu saznali su sudbinu ostala tri leta i pokušali su da spreče otmičare znajući da neće uspeti da spasu svoje živote.
Dena Barnet, supruga Toma Barneta, putnika na Junajtedovom letu 93: Bilo je tiho i mogla sam osetiti kako mi srce lupa. Tom mi je preko telefona rekao: „Čekamo da dodemo iznad ruralnog područja. Onda ćemo opet preuzeti avion.“ Bila sam uplašena i preklinjala sam ga: „Ne, Tom. Samo sedi, budi miran, budi tih i ne privlači pažnju na sebe.“ A on je odgovorio: „Ne, Dena. Ako nameravaju srušiti avion, mi moramo nešto učiniti.“
Onda sam ga pitala: „A šta je sa vlastima?“ Na to je rekao: „Ne možemo čekati na vlasti. Nisam siguran da oni mogu išta učiniti. Sve je na nama. Mislim da možemo uspeti.“ Ćutali smo nekoliko sekundi, a potom sam rekla: „Šta želiš da uradim?“ Rekao mi je da se molim i dodao: „Ne brini se. Nešto ćemo uraditi.“ Potom je prekinuo vezu. Više nikad nije pozvao.
Jedan od putnika, Tod Bemer, dobio je operatorku Verajzon erfona Lisu Džeferson.
Liza Džeferson: Dok je avion ponirao, u pozadini se čulo komešanje. Čula sam kako stjuardesa vrišti. Ljudi su vikali: „O, Bože! Isuse, pomozi nam!“ On me pitao mogu li pozvati njegovu ženu u slučaju da on ne preživi.
Lizbet Glik, supruga Džeremija Glika, putnika Junajtedovog leta 93: Džeremi je rekao da će zajedno s trojicom putnika, koji su njegove građe, skočiti na otmičara s bombom i pokušati preoteti avion. Pitao me smatram li da je to dobra ideja. Kratko smo raspravljali. Rekao je da će oni glasati i pitao šta mislim da bi trebalo da ucine. Rekla sam: „Učinite to.“ On je bio jak čovek, oko 185 cm i 100 kg. Bio je američki prvak u džudou pa se znao odbraniti. Šalio se i rekao kako je uzeo nož za maslac s dorucka. Uprkos svemu, uspeo je i da se našali. A onda je rekao: „Sad ću prekinuti vezu. Odmah se vraćam. Volim te.“
Liza Džeferson: Tod se okrenuo prema nekome i rekao: „Jeste li spremni?“ Čula sam kako odgovaraju potvrdno. Onda je rekao: „Okej. Idemo.“ To je bilo zadnje što sam čula.
Transkript snimaca zvuka u pilotskoj kabini Junajted erlajnsovog leta 93
9:57
Glas na arapskom: Šta je to?
Glas na arapskom: Tuča?
Glas na arapskom: Da?
Glas na arapskom: Idemo, momci. Alah je velik. Alah je velik. Oh, momci. Alah je velik.
Glas na arapskom: O, Alahu. O, Alahu. Oh, ti najmilostiviji.
(Zvuci borbe i stenjanja)
Glas na engleskom: Ostanite iza.
Glas na engleskom: U pilotsku kabinu! U kabinu!
Glas na arapskom: Žele da udu unutra. Držite, držite iznutra. Držite iznutra.
Glas na engleskom: Držite vrata.
Glas na engleskom: Zaustavite ga.
Glas na engleskom: Sedi. Sedi. Sedi.
Glas na arapskom: Ima nekih ljudi. Svi ti momci.
Glas na engleskom: Zgrabimo ih.
Glas na engleskom: Sedi.
Glas na arapskom: Verujte u Alaha i u njega.
10:03
Glas na arapskom: Alah je velik.
Glas na arapskom: Alah je velik.
Glas na arapskom: Alah je velik.
Glas na engleskom: Ne!
Glas na arapskom: Alah je velik. Alah je velik.
Glas na arapskom: Alah je velik. Alah je velik.
U 10:03 Junajted erlajnsov let 93 srušio se na napušteni rudnik uglja u okrugu Somerset u Pensilvaniji. Svih 40 putnika i članova posade je poginulo, kao i četiri otmičara.
