Postoji opravdana bojazan da će Turska radi sopstvenih „viših interesa“ pogodovati nekim ruskim interesima u BiH i na Balkanu, piše Al Džazira Balkans.
Šta je Bosna Turskoj?
Ako se ostave po strani emocije i istorijska povezanost Turske i Bosne, kao i privatne veze lidera SDA Bakira Izetbegovića i predsednika Erdogana, postoji razočarenje ekonomskim i drugim bitnim efektima te „ljubavi“.
Iako je investiciona ekspanzija turskog kapitala u šest zemalja Balkana evidentna, najveće tržište tih investicija nije BiH, nego Srbija. Od preko tri milijarde dolara koje su turske firme investirale na Balkanu na Srbiju otpada trećina ukupne sume! I kružni autoput između BiH i Srbije koji se najavljuje takođe će biti turska investicija, a zatim koncesija (koja će isplatiti investiciju).
Turska ima i mnogo važnija partnerstva i strateške poslove u kojima bi mogla da bude žrtvovana „ljubav prema Bosni“. Radi se o evidentnom zaokretu u turskoj spoljnoj politici u kojem Ankara pravi otklon od EU, od NATO-a i SAD i okreće se Rusiji.
U svojoj analizi tursko-ruskih uticaja na Balkan iz maja 2018. („Turska između Rusije i EU“) dr Edina Bećirević je istakla pitanje: „Da li možda to što Turska sedi na dve stolice, jednoj NATO a drugoj ruskoj, uz loše diplomatske odnose sa EU i SAD, može u budućnosti značiti i konkretniji prestanak podrške Turske evroatlantskom putu BiH i podršku ruskoj ideji „vojne neutralnosti“? U međuvremenu do danas, pojavilo se više indikatora da se odnos razvija upravo u tom smeru.
„Rusija ima sve što Turska ne može da proizvede“
Na vojno-političkom planu Ankara je intenzivirala diplomatsku saradnju sa Rusijom tokom rata u Siriji nakon što su započele nesuglasice između Turske i SAD zbog američke podrške jedinicama sirijskih Kurda za narodnu odbranu (YPG). Kao što se zna, pitanje statusa Kurda za Tursku je već decenijama najveća bezbednosna pretnja, a upravo na tome Ankara ima rusku podršku i američko nepoštovanje turskih interesa!
Najnoviji udarac vojnom savezništvu sa SAD ovog leta je bila kupovina ruskog raketnog sistema S-400 zbog čega su SAD najavile da bi mogle blokirati tursku nabavku 120 borbenih aviona F-35. Erdogan je na to rekao da će „nabaviti avione od nekog drugog, ako ih SAD prestane isporučivati“ Odmah je plasirana ideja da alternativa budu ruski avioni klase „suhoj“.
Objašnjavajući suštinu rusko-turskog savezništva, turski ministar ekonomije Nihat Zejbekči ističe da „Rusija ima sve što Turska ne može da proizvede, a Turska ima sve resurse i dobra koja nedostaju Rusiji. U slučaju da Turska i Rusija nastupe zajedno u Evroaziji, Aziji, Persijskom zalivu, Severnoj Africi i na Balkanu, mogle bi da „postignu mnogo“.
Tako dolazimo do ključnog testa dobrih namera naspram BiH. Zašto bi pragmatičnoj turskoj političkoj i ekonomskoj eliti zastupanje bosanskog NATO i EU puta bilo važnije od kapitalnih dobiti koje bi mogle proisteći iz savezništva sa Rusijom?
Minimalan ekonomski interes u BiH i prijateljstvo političko-ličnog karaktera svakako ne mogu pretegnuti perpektive koje otvara Moskva. Naprotiv, ovi elementi mogli bi da postanu tek osnova za novi smer turskog delovanja u BiH – usmjeravanja razvoja krize ka rešenjima koja odgovaraju Rusiji, da bi Rusija u nečemu pogodovala Turskoj.
