Sredinom avgusta prošle godine Nikola Penić imenovan je za gradskog sekretara za sport. Sposobni, ambiciozni i probojni funkcioner za kratko vreme je pokazao da se odlično snalazi na novom zadatku.Dugogodišnji nekadašnji atletičar, pa generalni sekretar AK Crvena zvezda (2005-2009), AK Beograda (2009-2019) i Sportskog saveza Beograda (2019-2022) uhvatio se u koštac sa izazovima koje donosi nova funkcija i za kratko vreme pokazao „nevernim Tomama“ da je pravi čovek na pravom mestu.
Šta je prioritet?
– Najvažnije je da sistem sporta funkcioniše što kvalitetnije u periodu dok sam sekretar za sport, a Aleksandar Šapić gradonačelnik. To se odnosi na to da bude više novca u sportu, da gradski granski savezi imaju veće budžete, da sportska društva imaju veće budžete… Možda i najbitnije da sportski centri, koji su mahom u finansijskim problemima, izađu na „zelenu granu“, iako smo u periodu globalne, svetske krize, kada je energetika u pitanju. To će možda i biti najveći izazov, da sportski centri, čiji je osnivač grad Beograd funkcionišu kako treba, pošto njih koriste, ne samo sportisti za realizaciju trenažnih i takmičarskih aktivnosti, već i građanstvo za rekreaciju – počinje razgovor Penić u redakciji „Vesti“.
Izlivanje staza za atletiku
Kakvi su planovi vezani za infrastrukturu?
– Radi se Pionirski grad, zapravo, trebalo bi da se krene ove godine. Napraviće se jedan manji, zatvoreni bazen. Takođe, u planu je izgradnja otvorenog bazena koja će biti realizovana u naredna 24 meseca u Južnom bulevaru. On će biti po FINA standardima, otvoren preko leta, dok će tokom zimskog perioda biti zatvoren balonom. Takođe, u planu nam je da izlijemo neke atletske staze na postojećim stadionima, koji su vlasništvo grada, kao Gradski stadion Zemun i na Karaburmi, odnosno kuća OFK Beograda. Imamo plan da probamo sa Sekretarijatom za investicije izlijemo tartan stazu, pošto Beograd u ovom trenutku nema objekat za održavanje atletskih takmičenja na otvorenom.
Sa kojim finansijskim sredstvima raspolaže beogradski sport?
– Budžet za sport je uvećan blizu 60 odsto u odnosu na 2022. Ta sredstva se trudimo da najravnomernije rasporedimo unutar samog sistema. Povećali smo davanja granskim gradskim savezima, sportskim društvima, uvećali smo značajno davanja za termine beogradskim klubovima u sportskim centrima koje koriste za realizaciju trenažnih procesa i uvećali smo davanja, odnosno subvencije sportskim centrima čiji smo mi osnivači. Takođe, uvećana su sredstva za posebne programe iz oblasti omladine i sporta, tokom godine.
Domaćini SP u rvanju i veslanju
Činjenica je da, uslovno rečeno manji sportovi, poslednjih godina dobijaju mnogo veća sredstva. Da li je gore Beogradu da finansira sport, nego državi, budući da u prestonici možda ima i više klubova, nego u ostatku države?
– Sigurno je teže, pošto grad ima 17 opština. Na nivou republike postoji Zakon o glavnom gradu, ali kada je u pitanju Zakon o sportu, on ne tretira Beograd kao glavni grad, već kao lolaknu samoupravu. To treba suštinski izmeniti. Istina je da otkako je Aleksandar Vučić predsednik republike, odnosno otkako je prvi čovek najveće srpske političke stranke, ulaganja u sport su višestruko veća, što se u krajnjoj liniji vidi po broju osvojenih medalja, kako na Olimpijskim igrama, odnosno kako igraju beogradski klubovi, recimo Crvena zvezda i Partizan u Evroligi i kako se kreće vrhunski sport prema broju osvojenih odličja na evropskim i svetskim prvenstvima jasno je da su ulaganja veća. Naravno i u infrastrukturu se više ulaže.
Prošlog septembra rvači Srbije doneli su četiri svestka zlata sa šampionata u Beogradu?
– Imamo još jedno Svetsko prvenstvo, drugu godinu zaredom. RS Srbije funkcioniše odlično otkako je na čelu Željko Trajković. Rvanje je u ekspanziji, kao što i boks, od trenutka kada je Nenad Borovčanin preuzeo BŠ. Otkako je Veselin Jevrosimović na čelu SAS imamo značajan broj medalja atletičara sa velikih takmičenja, kao i u boksu i rvanju. To su individualni sportovi na koje ozbiljno možemo da računamo na Igrama u Parizu 2024.
Beograd će i u narednom periodu organizovati nekoliko značajnih takmičenja?
– Pored SP u rvanju, srpska prestonica će biti domaćin i planetarnog prvenstva u veslanju. Oba će biti održana u septembru, a imaćemo i vaterpolo Fajnal-ejt, gde će se najboljih osam klubova Starog kontinenta boriti za trofej šampiona. SP u veslanju je značajno, pošto će biti kvalifikaciono za Olimpijske igre. Interesantno je da će već u februaru 2024. Beograd biti domaćin prvenstva Evrope u boksu za muškarce i žene, što će biti prvo objedinjeno EP u istoriji i to kod nas. Podržaćemo organizaciju svih tih takmičenja, pored onih koja su predviđena da se finansiraju od strane sekretarijata, pre svega mislim na ona sa dugom tradicijom. Imamo oko 50 takmičenja koja se finansiraju na godišnjem nivou iz budžeta grada, jer su od izuzetnog značaja za sport u Beogradu – zaključuje Penić.
Nema kajanja
Odmah pri dolasku u redakciju „Vesti“ Nikola je predočio kako izgleda njegov raspored za taj dan. Bio je prilično zgusnut, brdo obaveza, pozivi, poruke… Da li se u ovih šest meseci pokajao što je prihvatio novi posao?
– Nisam… Ima mnogo obaveza i dosta je izazovna cela priča, ali nijednog trenutka nisam zažalio – iskren je Penić.
Tvorac „Medalje Beograda“
Dok je bio generalni sekretar Sportskog saveza Beograda, Nikola se dosetio sjajne ideje: da uz pomoć nekolicine ljudi pokuša da otme od zaborava sve osvajače medalja iz Beograda, ili one koji su se takmičili za prestoničke klubove.
Rodila se knjiga „Medalje Beograda“ u kojoj su se pored pojedinaca, našli i svi klupski evropski i svetski šampioni…
Beogradski maraton od izuzetnog značaja
Veoma bitna manifestacija za grad je Beogradski maraton.
– Posle dužeg vremena će Beogradski maraton u 2023. biti manifestacija od izuzetnog značaja. Zato će imati poseban tretman i očekujemo da će sve izgledati mnogo bolje samim promenama rukovodstva u preduzeću koje organizuje tu manifestaciju – kaže Nikola.
