Srpska dijaspora pravo glasa dobila je na izborima 2004. godine, a prema zakonskoj regulativi, biračka mesta se otvaraju širom sveta gde je najmanje 100 naših ljudi upisano u biračke spiskove. Od tada ne prestaju polemike treba li rasejanju pojednostaviti taj proces i onima koji žive daleko skratiti put do glasačke kutije. Najčešće se kao predlozi pominju elektronsko i glasanje putem pisma.
Dok je deo političkih stranaka iz srpskog miljea za obavezno uvođenje glasanja putem klika na računaru, drugi ukazuju da to važno pitanje zahteva dogovor u kojem će učestvovati predstavnici dijaspore, a stručnjaci smatraju da ovo pitanje ne treba pokretati uoči izbora.
– Ako se srpski izborni zakon menja, onda treba da se menja i u delu koji se odnosi na glasanje dijaspore – iznosi stav za „Vesti“ narodni poslanik Žika Gojković, lider Pokreta za obnovu kraljevine Srbije.
Primer Estonije
Stranka koju on vodi se zalaže da rasejanje glasa elektronski ili putem pisma, a Gojković, uz isticanje da se takav model primenjuje u više zemalja EU i Rusiji, najavljuje da će ovakav predlog podneti parlamentu.
– Van Srbije živi veliki broj naših sunarodnika s pravom glasa i njima treba omogućiti da biraju na jednostavan i siguran način. Glasanjem u konzulatima koji su jako udaljeni, do sada je uvek manje od jednog procenta naših ljudi koristilo biračko pravo, dok bi na način koji mi predlažemo bilo uključeno mnogo više glasača i Skupština bi imala veći legitimitet – obrazložio je Gojković.
U osvrtu na ovakav predlog, predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Skupštine Srbije Miodrag Linta tumači za „Vesti“ da je reč je o vrlo važnom i ozbiljnom pitanju koje zahteva seriju sastanaka i razmene mišljenja. On smatra da je potrebno prvo napraviti dobru analizu u koju bi, prema njegovim rečima, obavezno bila uključena dijaspora.
Primer uspešnog uvođenja elektronskog, odnosno glasanja putem interneta ima Estonija, u kojoj takav vid izjašnjavanja na izborima postoji od 2005. godine. Taj način glasanja Estonaca, izvan i unutar ove zemlje, doveo je do rasta odziva na svakim narednim izborima, pa se na poslednjim parlamentarnim odazvalo njih 44 odsto.
Međutim, u Sjedinjenim Američkim Državama, jednoj od tehnološki najnaprednijih država, još uvek nije prihvaćeno onlajn glasanje. Amerikanci procenjuju da je komplikovano jer, kako stručnjaci objašnjavaju, njihovi izbori će biti mnogo veća meta za hakere, pa i sigurnosni protokoli moraju da budu stroži.
Glas stručnjaka
Rusija je na septembarskim izborima 2019, za gradsku Dumu u Moskvi, sprovela eksperiment s elektronskim glasanjem, a među 7,3 miliona građana s pravom glasa, njih 12.000 je podnelo prijave za učešće u elektronskom glasanju. Onlajn izbori su prekinuti oko podneva jer je trebalo menjati opremu zbog prijave i drugog kvara u sistemu.
Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju Bojan Klačar podsećajući da se način glasanja dijaspore, otvara kao tema periodično na ad hok način, a ne strateški. Zbog toga smatra da je reč o kratkoročnom cilju prikupljanja glasova u biračkom telu.
– Sada ne postoji šansa da se ovo pitanje reši već posle izbora može o tome biti reči u okviru sveobuhvatnih izmena izbornog zakona – ističe on.
Pokazalo se na osnovu tumačenja u SAD, ili pada sistema u Rusiji, prema Klačarevim rečima, da rizika ima, ali kako on ističe, ako Srbija želi da prati trendove novog milenijuma treba da se bavi ovim pitanjem.
– Treba naći najbolji način glasanja jer je to važno za dijasporu, ali i stare i bolesne. SAD su uključile glasanje pismom, a neke države EU, elektronski glas, pa treba u sklopu razgovora o reformama izbornog zakonodavstva uvrstiti i to pitanje. Naravno, za to je potrebna jaka ekipa stručnih ljudi koja bi napravila softver kao garant bezbednosti prilikom glasanja. Ne treba bežati od novih rešenja i razmišljati o opasnostima koje nose jer i automobil može da ubije čoveka, ali je i te kako koristan – zaključio je Klačar.
Razmena mišljenja
– Treba održati sastanke i konsultacije kako sa predstavnicima dijaspore, od udruženja i klubova do uglednih ljudi u različitim društvenim oblastima, pa predstavnicima Srba u regionu. Potrebno je razgovarati i sa našim ambasadorima i konzulima u diplomatsko-konzularnim predstavništvima kako da dijaspora da na što bolji način ostvari demokratsko pravo glasa – naveo je Miodrag Linta.
Na dugom štapu
Bojan Klačar ukazuje da je za ove izmene potrebna politička volja i uvođenje u zakon izborne komisije s kapacitetom da uredi tu oblast.
– Sa postojećom komisijom male su šanse. Potrebni su nam stručnjaci i utvrđivanje prioriteta, odnosno četiri godine ozbiljnog bavljenja tim pitanjem i strateška odluka ko sve ima pravo glasa, odnosno da li da ostane sadašnji način glasanja, da li da sa srpskim državljanstvom svako ko živi u inostranstvu može da glasa ili će se uvesti prag kojim se utvrđuje koliko je dugo u inostranstvu. Tek onda na dnevni red treba da dođe tema načina glasanja elektronskim putem – kaže ovaj stručnjak.
