U istoriji vodećeg klupskog evropskog takmičenja posle poraza s najmanje dva gola razlike kod kuće u revanšu se prvi izbavio samo Vasovićev i Krojfov Ajaks pre pola veka, a takav ishod je i jedna Partizanova gorka uspomena.
To što je učinio Mančester junajted na Parku prinčeva ne viđa se svaki dan. Bio je prežaljen, danas je slavljen. Preko Lamanša je pošao ne samo s lošim rezultatom iz prve utakmice osmine finala Lige šampiona, pošto je Pari Sen Žermen pobedio na Old Trafordu s 2:0, nego i s timom koga su desetkovale povrede.
Posle druge bitke svi su generali, a jedan je generalisumus – Junajtedov trener Norvežanin Ole Gunar Solskjer. Ne zato što je engleski tim blistao – naprotiv nije, pobedio je ni iz čega – nego zato što je za kratko vreme, od dolaska posle odlaska portugalskog stručnjaka Murinja, stvorio kompaktnost tima i nadahnuće šampiona.
To što je učinio Mančester junajted pošlo je u Kupu šampiona/Ligi šampiona za rukom samo Ajaksu pre 50 godina, kad je stasavao tim koji će ubrzo biti trostruki uzastopni evropski prvak. U četvrtfinalu je holandski tim, s Veliborom Vasovićem u odbrambenom bedemu, a Johanom Krojfom u navali, izgubio od Euzebijeve Benfike na Olimpijskom stadionu u Amsterdamu s 3:1.
U revanšu, na lisabonskom Luzu, Ajaks je nadvisio sebe. Isto je pobedio s 3:1, a već posle 32 minuta vodio je s 3:0. Krojf je dao drugi i treći pogodak. Pošto tada nije bilo produžetaka posle jednakog broja golova, igrana je „majstorica“. Za poprište je odabran stadion koji je bio domaćin i Olimpijskih igara 1924. i finala Svetskog prvenstva 1938 – u Parizu. I opet je odigrana utakmica za debele živce. Ajaks je pobedio s 3:0, a sva tri gola su postignuta u produžecima.
U istoriji učešća dva naša najveća kluba u evrokupovima samo jednom se dogodio rasplet kakav je bio u dve utakmice Mančester junajteda i Pari Sen Žermena. To je Partizanov duel za zaborav s Makabijem iz Petah Tikve. U prvom kolu Kupa UEFA 2005, pošto se nisu domogli Lige šampiona na njenom pragu (penali sa slovačkom Petržalkom u Beogradu), „crno-beli“ su se sastali s izraelskim timom.
Posao je bio pola obavljen u prvoj utakmci, koja je Partizanu kao gostu pripala s 2:0. U revanšu, koji je trebalo da bude samo formalnost, Makabi je pobedio s 5:2.
„Crno-beli“ su bili i u istoj situaciji kao Benfika 1969. Posle pobede protiv njenog gradskog rivala Sportinga u Lisabonu s 3:1 u prvom kolu Kupa UEFA 2002, lisabonski velikan je postigao 3:1 u osnovnom delu revanša. U produžecima „crno-beli“ su smogli snage za još jedno pregnuće pa su otišli dalje s 3:3. Do 74. minuta igrao je Kristijano Ronaldo.
