PREDGOVOR
„Svrha je ove “kuharice” detaljno opisati kako je funkcionirao Filozofski fakultet u Zagrebu tijekom studentske blokade u proljeće 2009. kada je Fakultet bio pod kontrolom studenata 35 dana… na taj način želimo predstaviti svoja iskustva te tako možda pomoći studentima s drugih fakulteta (pa i članovima drugih kolektiva, npr. tvornicâ), u zemlji ili izvan nje, da naprave to isto.“
Ovako počinje „Blokadna kuharica”, priručnik za studentsko preuzimanje kontrole nad fakultetom. I ne samo fakultetom. Da biste lakše razumeli njena uputstva, treba da znate i ovo:
Ko je i kako zakuvao blokadersku čorbu; ko je bio Fransesk Ferer, rodonačelnik anarhističkih pokreta, čije ime nose buntovničke anarhističke škole i kulturno-obrazovni centri širom Evrope i sveta; kako je bivši ministar finansija Grčke povezan sa „Blokadnom kuharicom”; zašto taj ideološki pokret ima korene u jugoslovenstvu i otkud to da je Filozofski fakultet u Beogradu postao trajna neuralgična tačka srpske akademske scene.
Kako je nastala moderna škola anarhističkih pokreta:
Fransesk Ferer (Francisco Ferrer) bio je španski anarhista, po profesiji pedagog i jedan od najkontroverznijih reformatora obrazovanja početkom 20. veka. Najpoznatiji je po osnivanju „Moderne škole” (Escuela Moderna) u Barseloni 1901. godine. Njegova ideja bila je revolucionarna za to vreme: škola bez crkvene kontrole, bez fizičkog kažnjavanja, bez rigidne discipline i bez klasičnog sistema nagrada i kazni. Ferer je smatrao da deca treba da uče kroz iskustvo, kritičko razmišljanje i slobodu, a ne kroz strah i poslušnost.
U to vreme pojavile su se biblioteke „Fransesk Ferer“, kao i škole i kulturni centri pod njegovim imenom, koji su uglavnom bili povezani sa anarhističkim idejama, sekularnim učenjem i napadima na katoličku crkvu. Nakon Fererove egzekucije 1909. godine, njegovo ime postalo je simbol otpora autoritarnom obrazovanju. Španske vlasti su ga prethodno optužile da stoji iza pobune poznate kao „Tragična nedelja” u Barseloni (Setmana Tràgica) kada je stradalo 150 civila i 8 pripadnika vojske i policije. Mnogi intelektualci tog vremena tvrdili su da je suđenje bilo politički montirano. Streljanje Ferera izazvalo je međunarodni skandal i proteste širom Evrope i Amerike.
Posle njegove smrti nastao je čitav „Ferer pokret”. Moderne škole inspirisane njegovim idejama otvarane su: u SAD, Francuskoj, Brazilu, Britaniji, Kubi i drugim zemljama. U Njujorku je čak postojao i čuveni „Ferrer Center”, kulturno-obrazovno jezgro, koje je okupljalo anarhiste, umetnike i radikale tog vremena.
Nastaviće se.
Piše: Biljana Stepanović
