Vladimir Simić, srpski stručnjak, već 16 godina uspešno radi kao trener fudbalske ekipe koledža Missouri Valley i sa punim pravom može da dobije nadimak „srpski Aleks Ferguson“.
Simić (44) je, engleski rečeno, menadžer ekipe, jer je istovremeno i trener i čovek zadužen za dovođenje novih igrača, a koliko dobro radi dovoljno pokazuje da je jedini koledž trener u Americi sa ovako dugim stažom. A dve godine uzastopno Simić je dovodio ekipu do finala završnih turnira i borbe za titule najbolje koledž ekipe u SAD.
Proteklih mesec dana bio je na odmoru u rodnom Beogradu sa porodicom, što smo iskoristili da ga pozovemo u goste u Dopisništvo „Vesti“, a odmah na početku razgovora je istakao da svakog leta dolazi na odmor u Srbiju i da ne želi da mu deca, iako rođena u Americi, zaborave odakle potiču.
Od malih nogu vezan je za fudbal, trenirao je i igrao sve do odlaska u Ameriku, 1994. godine. U Americi je igrao na koledžu, ali se odmah po okončanju studija odlučio da se posveti trenerskom poslu i – nije pogrešio.
Kako uspeva da toliko dugo ostane na čelu popularnih „Vikinga“?
– Niko u Americi od fudbalskih koledž trenera nije ovoliko dugo na čelu iste ekipe. Ugovori se potpisuju uglavnom na godinu dana, ali ja sam poslednji potpisao na tri godine, na Univerzitetu imaju poverenje u mene i moj rad. Ne postoji nikakva tajna, jednostavno imam sistem koji daje rezultate i tražim momke koji mogu da se uklope u njega.
Bavi se i strukom i selekcijom igrača. Kako bira momke koji će postati deo ekipe?
– Svi koledži imaju budžete, odnosno stipendije za studente kojima mogu da privuku sportiste da izaberu baš njihov univerzitet. Dobijamo na dnevnom nivou ogroman broj mejlova od momaka koji žele da studiraju kod nas i budu deo fudbalskom tima. Van sezone putujem po Americi, gledam potencijalne kandidate, tražim momke koji bi mogli da nam budu interesantni.
Kakav je sistem takmičenja?
– Liga je veoma naporna, traje od avgusta do decembra, može se reći – poluprofesionalna. Pred početak sezone imamo pripreme kao i profesionalci, svaki dan imamo treninge, samo što ja imam poseban sistem rada koji forsiram i koji daje rezultate. Imamo dva tima, prvi i razvojni. Kroz pripreme se iskristališe tim, ko će u prvi tim, a ko će morati da čeka priliku u razvojnom. U prvom timu imamo 25 igrača, od čega tri golmana, a u slučaju nekih povreda, ekipa se popunjava momcima iz razvojne lige. Kroz regionalne konferencije ekipe se bore za plasman na završni turnir, gde se 16 ekipa bori za zvanje šampiona Amerike.
Ekipa Mizuri Veli univerziteta je godinama u vrhu…
– Plasirali smo se na dva vezana završna turnira i oba puta smo nesrećno poraženi u finalima, prvo u produžecima, a poslednji put na penale. Od poslednjih osam sezona, sedam puta smo igrali na završnom turniru, koji je pravi spektakl, izuzetno organizovan, sa odličnim uslovima za treninge i utakmice.
Da li iz tima i neko posebno „iskoči“?
– Prošle sezone smo imali dva igrača koji su bili u konkurenciji za najbolji tim lige, a 2017. je naš igrač Uroš Ilić, momak iz Nove Pazove, bio proglašen za najboljeg u celoj ligi. U pitanju je dečko koji je prošao školu Partizana. Dva Španca koji su igrali kod mene su sad profesionalci u drugoj ligi Australije. Sad u timu imamo nekoliko momaka, Italijane i Špance, koji stvarno imaju kapacitet da postanu profesionalci. Sve to je samo još jedan dokaz da odlično radimo.
I pored velikih obaveza oko fudbalske ekipe Vladimir i dalje predaje na univerzitetu…
– Da, ali manje nego pre. Ranije sam predavao više predmeta, uglavnom matematičkih, ekonomskih i statističkih, ali sad samo jedan. Predajem predmet Operations management, nešto u vezi statistike i proizvodnje – zaključio je Simić razgovor za „Vesti“.
Impresivne brojke
Sedam od poslednjih osam puta ekipa koledža Missouri Valley se plasirala na završni turnir, među 16 najboljih koledža u SAD. Uz dva izgubljena finala, Simićevi izabranici su 2015. igrali i polufinale, a 2013. i 2014. su zaustavljeni u drugoj rundi završnog turnira. Zbog svega toga ne čudi da je Simić dobio i nekoliko individualnih nagrada za najboljeg trenera.
Struka na ceni u Americi
Jednom godišnje u Americi se pravi veliki seminar za trenere. Simić kaže da se struka u Americi izuzetno ceni i da se ozbiljno radi na edukaciji trenera.
– U Americi posvećuju veliku pažnju struci i razvoju i unapređenju trenera. Svake godine pravi se jedan veliki seminar na kom su gosti često najveća svetska trenerska imena. Primera radi, jedan od predavača je bio i selektor Brazila. Seminari su izuzetno organizovani i zaista mnogo toga može da se nauči.
Zapažene uloge naših fudbalera
U aktuelnom timu Simić ima nekoliko momaka iz Srbije ili koji su poreklom Srbi.
– U ekipi trenutno imamo nekoliko Srba. Jedan od najboljih igrača ekipe mi je vezista Luka Gluščević, bivši fudbaler Rada sa Banjice i sin trenera Dejana Gluščevića, tu je Petar Novović, pa golman Andrej Vidali iz Novog Beograda, zatim Miloš Grahovac, Srbin rođen u Kanadi, njegovi su poreklom iz Mostara, kao i Kristijan Orn Marko Stošić, čiji je otac Srbin, a majka Islanđanka. Prošle sezone su nam u timu bili Uroš Ilić i Slaven Baškalo.
Ilić MLS potencijal
Srpski fudbaler Uroš Ilić, nekad dete Partizana, bio je proglašen za najboljeg igrača cele koledž lige 2017. godine, pa je dobio poziv koji se ne odbija od jednog kalifornijskog univerziteta.
– Uroš je jedan od najboljih igrača koji je igrao kod mene, a čim je proglašen za najboljeg dobio je ponudu iz Kalifornije, mnogo bolje uslove, drugačiji život. Verujem da će čim završi koledž dobiti ponudu nekog MLS kluba, jer zaista ima potencijal za veliku scenu.
Stranci oduševljeni Srbijom
Simić je tokom boravka u Beogradu bio domaćin brojnim prijateljima sa svih strana sveta koji su proveli nekoliko dana u glavnom gradu Srbije, povodom svadbe Ivana Ninkova, koji je četiri godine radio kao pomoćnik našem sagovorniku.
– Svi su oduševljeni Srbijom i Beogradom, sviđa im se sve što su videli, naše znamenitosti, hrana, gostoprimstvo srpskog naroda. Posebno su impresionirani bili na svadbi Ivana Ninkova, oduševila ih je naša tradicija, veselje, pesme…
Prijateljstva za ceo život
Simić ističe da njegov posao nije samo sportski, odnosno fudbalski, već i pedagoški, jer želi da momke učini boljim ljudima, spremnim za život po okončanju koledža, bez obzira da li ostanu u fudbalu ili rade neki drugi posao.
– Moj cilj je da napravim dobre fudbalere, ali pre svega dobre ljude. Godinama posle okončanja koledža ostajem u kontaktu sa bivšim igračima, sa momcima iz Srbije zaista imam poseban, prijateljski odnos, uvek se vidimo i družimo kad se svi zateknemo u Beogradu u isto vreme – ističe Simić.
PORODICA ZA PONOS
Kćerka fudbalerka
Vladimir je u Americi zasnovao porodicu sa suprugom Milenom, koja je u Beogradu završila Muzičku akademiju, ali se u SAD prekvalifikovala, završila MBA (Master of Bussiness Administration) i sad je profesor na smerovima: novac i bankarstvo, finansije i globalno tržište (internacionalna ekonomija). Milena i Vladimir imaju kćerku Katarinu (14) i sina Aleksandra (10).
Ne krije Vladimir da je ponosan na porodicu.
– Kćerka mi je talentovana za fudbal. Baš voli da igra, uživa u tome, ima potencijal, videćemo kako će se razvijati u narednom periodu. Sin je još mali, igra fudbal, polako se razvija, videćemo… Oboje obožavaju sport, svi zajedno pratimo sve naše reprezentacije i sve naše sportiste i gledamo prenose kad god smo u mogućnosti. Bili smo svi zajedno na finalu Svetske lige na Tašmajdanu, bio je to poseban doživljaj za decu.
