Zapaljeni tankeri u blizini iranske obale „probudili su drevne strahove“, piše „Frankfurter algemajne cajtung“. Rastu strahovanja da se napadi na brodove izvode zbog sukoba Vašingtona i Teherana. Investitori na tržištu već su reagovali na vesti: cena nafte povećana je za 4,5 odsto, dostigavši 62,24 dolara po barelu.
Zbog napada na tankere nameće se pitanje koliko je Zapad ranjiv zbog svoje zavisnosti od nafte. Omanski zaliv, u kojem su napadnuti brodovi, graniči se sa Ormuskim moreuzom, jednom od najvažnijih putanja za naftne tankere. Kroz njega prolazi 17 odsto svetskih isporuka „crnog zlata“, navodi autor teksta Kristijan Zidenbidel.
Postoje, kako podseća autor, alternativne maršrute, jer je naftu danas moguće prevoziti ne samo uz pomoć tankera, nego i naftovodima, saudijskim ili onim koji prolazi kroz Ujedinjene Arapske Emirate. Kapaciteti tih naftovoda su, međutim, prilično ograničeni.
„Zahvaljujući tehnologiji dobijanja gasa iz krečnjaka, SAD su postale manje zavisne od isporuka energenata iz zemalja Persijskog zaliva; Nemačka kupuje velike količine nafte od Rusije. Na Zapadu je, pritom, u toku proces zamene nafte drugim izvorima energije“, ističe Zidenbidel.
Bez obzira na sve to, ukazuje autor, naftno tržište veoma osetljivo reaguje na svaki napad na infrastrukturu u Ormuskom moreuzu. Za Zapad su isporuke sa Bliskog istoka i dalje veoma važne, ali centralnu ulogu igra svetska cena nafte.
U Evropskoj uniji zavisnost od isporuka iz Saudijske Arabije, Kuvajta i Iraka je u poslednje vreme čak i povećana. Dok je 2012. godine odatle stizalo oko 1,7 miliona barela nafte dnevno, 2019. godine je ta količina dva miliona. Dvadeset odsto svojih potreba Evropljani zadovoljavaju naftom iz tih arapskih država.
Najveću štetu, prema pisanju lista, mogle bi da imaju zemlje u razvoju. Ormuski moreuz je „Ahilova peta međunarodne naftne trgovine“, tvrdi analitičar iz banke pokrajine Baden-Virtemberg. Prema njegovim rečima, zatvaranje maršrute odrazilo bi se, pre svega, na isporuke iz Saudijske Arabije, Kuvajta i UAE. „To bi veoma brzo dovelo do nedostatka nafte na Zapadu, a njena cena bi porasla za najmanje 10 dolara“, navodi ekspert.
Kao istorijski primer mogao bi se navesti „rat tankera“ koji su vodili Iran i Irak u Persijskom zalivu, piše „Frankfurter algemajne cajtung“. Od 1980. do 1988. godine u regionu je bio izveden 451 napad na brodove, a polovina od tog broja bili su naftni tankeri. Napetost je dovela do skoka cene nafte sa 15 na 50 dolara, što je uticalo na ceo svet.
