Filmska mafija po meri vlasti

Redakcija

20.03.2010

Kultura

Vreme čitanja: 3 min čitanja

Autor dokumentarca "Centar za pranje filmova" Srđan Knežević

O malverzacijama koje su uništile srpsku kinematografiju svoju reč u ovom filmu dalo je 20-ak sagovornika: režiseri Goran Paskaljević i Slobodan Šijan, bivši ministar kulture Branislav Lečić, dramski pisci Dušan Kovačević i Gordan Mihić…

Ko vlada srpskom kinematografijom?
– Očito je politika prisutna u donošenju odluka. Promenilo se nekoliko vlada i sve rade po istom principu podele plena. U poslednja tri konkursa Filmskog centra Srbije velike pare je dobilo po sedam filmova, a njihovi producenti ili režiseri su članovi ili simpatizeri vladajućih stranaka!

Vlast – bog i batina

Kakva je situacija u Vojvodini?
– Žilnik je postavio pitanje trošenja para u Vojvodini jer je kao direktor "Tera filma" dobio samo 100.000 evra za poslednjih 10 godina, a zna da je ukupno podeljeno dva miliona evra. I tamo najveće pare idu mimo konkursa po diskrecionom pravu političara na vlasti.

Koji su to autori?
– Recimo, Srđan Dragojević, Goran Marković ili Srdan Golubović svake godine nalaze se ili među dobitnicima novca ili članovima komisija koji te pare odobravaju. Goran Marković je 2003. i 2004. bio predsednik komisije na gradskom konkursu i svojoj tadašnjoj supruzi odobrio pare za dva filma! Kasnije je od gradske vlade mimo bilo kakvog konkursa dobio pare za film koji nikad nije snimljen. Dok je na vlasti bila koalicija DSS-SPO, veliki broj filmova dobio je pare diskrecionim pravom ministra Kojadinovića, a neki nikad nisu snimljeni.

Koja je tema vašeg filma?
– Pokušavao sam da analiziram postupke vlasti, pre svega kod ukidanja Instituta za film koji je pretvoren u Filmski centar Srbije. Prema mišljenju mnogih nastao je radi pranja novca. Upadljiv primer za to je njihova organizacija filmskog festivala u Novom Sadu 2007. koji je koštao više od milion evra. Sporni su i svi konkursi Filmskog centra za finansiranje filmova uključujući i ovaj poslednji o kojem javnost nije obaveštena iako su odluke donete pre dva meseca. Upravni odbor je odlučio da finansira neke filmove bez predloga i saglasnosti komisije. U toku rasprave odbor su napustila tri člana, pa nije bilo ni kvoruma. Jedan od dobitnika opet je bio i Srđan Dragojević, režiser sporne "Aždahe" .

Pare na časnu reč

Malverzacije na filmskom festivalu u Novom Sadu 2007, takođe su tema vašeg filma.
– Potrošeno je 1,3 miliona evra, a ni Ministarstvo kulture, ni pokrajinska vlada, ni gradska uprava Novog Sada nisu tražili izveštaje o trošenju tih para. Zanimljivo je da su na čelu tih institucija u tom trenutku bile ljuto zavađene političke partije, koje su očito u ovom poslu našle zajednički interes. Na republičkom nivou su vladale DSS, G17 i SPO, na pokrajinskom Bojan Pajtić sa svojim satelitima, dok je na čelu Novog Sada bila radikalka Maja Gojković.

Šta je sa najskupljim srpskim filmom svih vremena "Sveti Georgije ubiva aždahu"?
– Priča se da je film koštao pet miliona evra, a neobično mnogo su ga parama pomogli Vlada Srbije i Vojvodine. Pokušao sam da dobijem finansijsku dokumentaciju o ovom filmu, imao i naredbu poverenika Rodoljuba Šabića, ali nisam uspeo. Od Ministarstva kulture dobio sam na uvid nekoliko nevažnih spisa s obrazloženjem da je građa nedostupna.

Koga ste zvali na projekciju filma?
– Pre Festa i to krajem prošle godine bile su dve zatvorene projekcije na koje sam zvao učesnike u filmu, novinare, ali ljude iz tužilaštva. Nažalost, retko ko je došao, a i oni koji su gledali film, plašili su se da o tome govore.

Da li će se prikazivati još negde?
– Nameravao sam da napravim seriju od nekoliko nastavaka, ali nijedna televizija nije zainteresovana. Probaću da film prikažem na nekom stranom festivalu, iako sam čuo da su naša javna i tajna diplomatija već preporučile nekim festivalima da ne uzmu ovaj film u svoje programe, izgleda da ovdašnje patriote taj čin ne smatraju dobrosusedskim gestom!