U Hrvatskoj je osuđen pevač koji je izvodio Tompsonovu pesmu koja počinje pozdravom iz doba ustaške NDH. Da li bi neko u Nemačkoj smeo da javno pozdravi nacističkim pozdravom?
Na prvi pogled, u Nemačkoj je stvar potpuno jasna: ne samo da je članom 86. Krivičnog zakona zabranjeno isticanje oznaka i simbola zabranjenih organizacija, već ih po pravnoj praksi dodatno čeka i optužba za raspirivanje mržnje po članu 130. Krivičnog zakona. Već i sam nacistički pozdrav podrazumeva globu ili kaznu oduzimanja slobode do tri godine. Pojam „isticanje“ tu se odnosi i na zastave, oznake i uniforme, ali i na parole, pesme i svaki, čak i prividno modifikovan pozdrav čiji je izvor jasno u nacističkom. Ako je to pak učinjeno javno i pred velikim brojem osoba, to dodatno otežava položaj okrivljenog.
Zabrana se ne odnosi samo na notorno zabranjenu nacističku stranku NDSAP i sve simbole nacističke države, stranačkih i elitnih jedinica kao što je SS i SA, već i na sve stranke i udruženja koje su na tragu te ideologije i koje su najverovatnije već zabranjene – ili su na najboljem putu da to budu. Zabranjene su i ispisi runskog pisma koji vode do karakterističnih oznaka nemačkih nacističkih jedinica.
Izuzeci unose pometnju
Zakon je u Nemačkoj potpuno jasan, ali u praksi sve nije baš tako jednostavno, jer postoje i izuzeci. Spominjanje i upotreba nacističkih znakova nije zabranjeno ako „služi u obrazovne svrhe, odbranu od težnji protivnih ustavu, u umetnosti ili nauci, istraživanju ili nastavi, izveštavanju o događajima iz savremenog doba ili iz prošlosti, ili iz sličnih razloga.“
Tu se javlja problem poimanja „umetnosti“: umetnička sloboda je u Nemačkoj izričito zaštićena i ona se podržava. Naravno da će u nekom nemačkom filmu čija se radnja dešava u nacističkoj Nemačkoj biti i nacističkih pozdrava. Ali to ne znači da neko može da naslika sliku punu kukastih krstova i nacističkih simbola i da tvrdi da je to „umetnost“.
Izuzeci važe i za antifašističke simbole – jasno precrtan kukasti krst neće se protumačiti kao podrška zločinačkoj ideologiji, već kao protivljenje. To važi i za satiru, bar u određenoj meri. Tu naravno postoji i granica dobrog ukusa na osnovu koje sudija – ili bilo ko – može da shvati nameru onoga ko ističe nacističke simboleili pozdravlja na takav način. Čak i ako neko pozdravi nacističkim pozdravom, a onda sudiji počne da objašnjava „da se samo šalio“, to redovno završava kaznom.
Umetnost i „umetnost“
Isticanje nacističkih simbola, parola ili pesama pred većom publikom i gde je očigledno da se ne radi o nekakvoj šali, u Nemačkoj bi nesumnjivo bilo protumačeno kao krivično delo. Postoje čitavi spiskovi neonacističkih muzičkih sastava i njihovih pesama koji su jasno zabranjeni. Oni se nalaze i pod prismotrom Službe za zaštitu ustavnog poretka – i tu niko ne može da se izvuče na „umetnost“.
Već i nazivi tih bendova jasno govore o kakvoj se ideologiji tu radi: tu su i Aryan, Blitzkrieg, Blood Revenge, Braune Brüder (uniforma SA je bila smeđa), Deutsche Patrioten, Dissziplin (gramatički, piše se sa jednim S), Erschiessungskommando, Hass Attacke, Hate Soldiers, Heilige Krieg, Legion 88 (u abecedi je to HH, kao Heil Hitler)… Prodaja i distribucija takve muzike po pravilu je ograničena bar propisima za zaštitu omladine. Ali u očiglednim slučajevima veličanja nacizma i nacističkog doba, takođe se svrstava u čl. 86 Krivičnog zakona o isticanju simbola zabranjenih organizacija.
Stranica BellTower, nemačke mreže za civilno društvo, na spisku tih bendova navodi i hrvatskog pevača Tompsona. Doduše, ovog maja je Davor Karačić, advokat Marka Perkovića Tompsona, zatražio od zagrebačko Večernjeg lista da objavi demanti jer, prema njemu, Tompsonu „nikada nije na području SR Nemačke bio zabranjen nastup“ od strane nekog nadležnog tela.
Naravno, uvek je pitanje da li je neko podneo prijavu. Policajac na licu mesta to mora da obavi po službenoj dužnosti. Za nastupe Tompsona, naravno, postoji jezički problem: nemački zakon ne spominje izričito simbole, uniforme i pozdrave svih mogućih kvislinških vlada i jedinica dobrovoljaca iz drugih zemalja nacističkog režima. Ali smisao člana Krivičnog zakona Nemačkoj, podrazumeva da one teško da mogu da budu dozvoljene.
