Nije čudo što Zurabija Datunašvilija ljudi vole. Zaštitni znak ovog momka je osmeh, koji mu ne silazi sa lica.
Iako se nije pošteno ni odmorio od puta, „brat Zura“ je odlično raspoložen i prilikom posete „Vestima“. Rvanje je sport koji iziskuje mnogo snage i energije. Nije lako ići iz borbe u borbu, u kratkom periodu. Zato je tu Vladimir Milošev, fizioterapeut nacionalnog tima Srbije.
Povreda pred put
Kako je izgledao pred narednu borbu?
– Oporavak radim u sobi, tu sam instalirao sto, aparaturu. Zura je pre nego što smo krenuli na svetsku smotru u Oslo, na poslednjem treningu u Zrenjaninu, u poslednjem minutu, povredio koleno! Gledam i ne mogu da verujem. Uglavnom se tako i dešavaju povrede u rvanju. Šta ću, moj posao je da ga oporavim. Odmah sam krenuo sa zadatkom… Pitam ga, od jedan do 10, koliko te boli koleno? On odgovara, pet-šest. Znači, boli ga… Imali smo dan fore pred put. Tu smo odradili terapije. Čim smo stigli u Oslo, odmah sam sve instalirao i krenuli smo sa terapijom. Postavljam isto pitanje, koliko sad boli, posle tri-četiri terapije, kaže tri! O, odlično – otkriva Vladimir Milošev, fizoterapeut srpskog nacionalnog tima.
Kako, u takvom trenutku, vratiti rvača na takmičarski kolosek?
– Trudili smo se da ne razmišljamo o tome. Rekao sam mu, imaš povredu, ali ne misli na to, saniraćemo je. Fokusiraj se na takmičenje. Ja ću da brinem o tvom kolenu. Uspeo sam da ga oporavim. Ispalo je dobro na kraju.
Nadovezuje se trener Trajković:
– Nije bila ozbiljna povreda, ali je postojala. Često, kad pitaš rvače, njima nije ništa, a onda kada ustane, krene da šeta, vidiš da nešto nije u redu. Traži, namešta koleno. Zato je Vlada tu, da se sve reši.
Zlato je zlato
Rekli ste, kada smo vas sačekali na aerodromu „Nikola Tesla“ da vam je ovo najdraža medalja?
– Zlato je zlato, ali olimpijska bronza je, takođe, ogromnog sjaja. Velika je stvar biti svetski šampion.
Hoćete li postati i olimpijski šampion?
– Da, jedva čekam Pariz!
– Zura je bio tri puta evropski prvak, jednom svetski, nedostaje samo olimpijsko zlato – dodaje Trajković.
Znači, imaćemo novi doček ispred Skupštine, nalik ovom posle Tokija?
– Mnogo je bilo dobro. Nigde to nisam video…
Emotivno ste doživeli taj trenutak, krenula je i suza?
– To ni u Gruziji nisam doživeo. Nema, nema nigde takvog dočeka.
Sledeće godine nas čeka Svetsko prvenstvo u Beogradu.
– Treba pobediti u Beogradu. Čeka me mala pauza posle prvenstva u Oslu, pa krećemo sa pripremama.
Da li mislite da će biti više ljudi?
– To ne zavisi samo od nas, već i od medija – dodaje Trajković.
Volim pleskavicu
Za koje rvače iz naše zemlje ste čuli, pre nego što ste postali reprezentativac Srbije?
– U finalu EP borio sam se protiv Viktora Nemeša u Rigi 2016! Tada sam bio prvak Starog kontinenta. Poznavao sam Davora Štefaneka, olimpijskog šampiona i ostale momke, koje sam viđao na takmičenjima.
Jasno je da ste najbolji u kategoriji do 87 kg, ali ko vam najmanje „leži“ od rivala? Ko je najnezgodniji protivnik?
– Ima ih mnogo. Rus je odličan, Belorus je dobar, Mađar, Ukrajinac… Ima dosta dobrih rvača.
– Da nije izgubio od Ukrajinca Belanjuka u prvom kolu OI, ko zna šta bi bilo. Ali, dobro… – žali Trajković.
– Od Rusa Alirzaeva je izgubio u prvom kolu kvalifikacija za odlazak na Igre u martu. Sad ga je pobedio na startu svetske smotre. Kad je sve prošlo, izgleda super, ali je bilo teško i strašno u trenutku kada nam je izmakla olimpijska viza. Kad kažu, ko zna zašto je to dobro…
Zurabi, šta vam se najviše sviđa u Srbiji?
– Volim sve! Sve je dobro i mnogo sam srećan ovde. O ljudima odavde sam čuo sve najlepše i pre nego što sam došao ovde. Sada samo mogu da potvrdim da je tako.
Da li ste jeli neku našu hranu?
– Da, pleskavicu – simpatično zvuči Zurabijev srpski.
Sarmu?
– Toga ima u Gruziji, ali pleskavica je broj 1. Kada sam u hotelu i treba da ručam, priđe mi konobar i pita: „Pljeskavica?“ – smeje se Datunašvili.
Hvala svima
U stručnom štabu rvačkih „orlova“, ali i kompletnom RS Srbije ne zaboravljaju da pomenu i one koji su na drugačiji način učestvovali u ovom velikom uspehu.
– Zahvaljujemo se Ministarstvu omladine i sporta, OKS i, naravno, najviše predsedniku države, koji nas podržava u svemu. Sve što nam je bilo potrebno na putu do uspeha, dobili smo. Ovo nije fraza, zaista nam se izlazi u susret. Mi nemamo sponzore, mi živimo od onoga što nam država daje – kaže Trajković.
Uvek spreman
Forma se, sigurno, ove godine nije tempirala za Svetsko prvenstvo, već za Olimpijske igre, ali je Zurabi u Oslu bio najbolji.
– On je takav tip rvača, spreman u svakom trenutku – hvali Trajković.
Medalja za Srbiju
Posle šampionata Evrope, rekli ste da je odličje za fizioterapeuta Vladimira Miloševa. Kome je posvećena ova, sa svetskog?
– Ova je medalja za Srbiju!
Podrška Štefaneka
Zurabija je u Oslu pratio i Davor Štefanek. Olimpijski šampion iz Rija bio je podrška novom svetskom prvaku.
– Veliki rezultat za srpsko rvanje, šest šampionata zaredom medalja, tri svetska prvaka, malo koji sport može da se pohvali time. Čestitam ljudima koji su uz Zurabija, Stojanu Dobrevu i Vojislavu Trajkoviću. Posebno hvala Zuri, tri medalje, kad podvuče crtu može da bude prezadovoljan. Da mu je neko ponudio na početku godine, verovatno bi se zadovoljio samo bronzom, svaka čast! I da naredne godine u Beogradu imamo dva svetska prvaka i bar tri medalje – poručio je Štefanek.
Zurabi, ne Zurab
Prilikom posete svetskog šampiona našoj redakciji razjasnili smo kako se Datunašvili zove. Vikipedija kaže Zurab…
– Ne, ne Zurab, Zurabi. Ali nije problem, zovite me kako hoćete.
A od države – novi život
Znamo šta je Datunašvili dao Srbiji. Šta je ona njemu dala?
– Ako me pitate materijalno, dobio je ono što sleduje svakom osvajaču medalje za Srbiju. U drugom smislu, Zura je dobio sve – novi život. On je u Gruziji bio rvački „mrtav“. Nije mogao ništa. Ovde se, praktično, digao kao Feniks iz pepela – iskreno će Trajković.
