Moskva je odbacila novu spoljnopolitičku inicijativu Donalda Trampa, odbivši da dođe na prošireni sastanak „Velike sedmorke“. Možda se nekome na prvi pogled čini da je Rusija pogrešila, odbivši da se vrati u klub razvijenih zemalja, ali je time, ipak, odlučila da štiti svoje mnogo važnije interese, piše „Vzgljad“.
Američki predsednik Donald Tramp je nedavno predložio da se samit G7, koji je zakazan za septembar u SAD, održi u proširenom formatu i pozvao je na njega Rusiju, Indiju, Južnu Koreju i Australiju. Tramp je dao do znanja da četiri države ne poziva samo kao posmatrače, nego da samit posmatra kao sastanak „G10“ ili „G11“.
Cilj je bio prost – da se reši globalni problem pred kojim su se našle Sjedinjene Američke Države i, kako Tramp veruje, pred celim svetom: da se obuzda Kina.
Obuzdavanje Kine kao jedini cilj
Različiti interesi i odsustvo političke volje pretvorili su „Veliku sedmorku“ od globalnog Saveta direktora u džentlmenski klub razvijenih demokratija koji razmatraju svetske probleme, ali nisu sposobni da ih reše onako kako žele, niti da nateraju ostale da to učine. I ne samo to, više nisu sposobni ni da se međusobno dogovore, napominje „Vzgljad“.
Rusiju su pozvali da se vrati u zapadni tabor samo radi jednog cilja – da se uvrsti u sistem obuzdavanja Kine. Južna Koreja, Australija i Indija su potrebne i korisne zemlje u tom sistemu, ali bez njih će on preživeti. Bez Rusije neće.
Kremlj kontroliše procese u Srednjoj Aziji (preko koje idu kineske kopnene maršrute u Evropu i iz koje Kina želi da uvozi energente). Rusija kontroliše dugačku granicu s Kinom, preko koje može da je snabdeva resursima u slučaju da SAD uspostave morsku blokadu. Upravo je zbog toga Rusija potrebna Americi, ali zašto bi to Rusiji bilo potrebno? Šta će ona dobiti od SAD za takvo obuzdavanje?, pita se autor „Vzgljada“.
Da li Tramp „hoda na prstima“ pred Putinom?
Vašington, očigledno, nije uspeo da odgovori na to pitanje. A dok su se tamo premišljali, situacija u vezi s pozivom Rusiji da učestvuje na skupu se iskomplikovala zbog optužbi o navodnoj ruskoj podršci talibanima u Avganistanu. Američke demokrate iskoristile tu priču da bi kritikovali Trampa da „hoda na prstima“ pred ruskim predsednikom.
U toj situaciji članovi Trampovog tima, kao što je savetnik predsednika za nacionalnu bezbednost Robert O’Brajen, predlagali su američkom lideru da nekako povuče poziv Putinu na sastanak G7. Tramp, međutim, to nije mogao da učini, ne samo zato što bi time pokazao svoju slabost, nego i što bi time pokazao da se slaže s optužbama na račun ruske vojno-obaveštajne službe.
Moskva je ovim zvanično izabrala da ne obuzdava Kinu i da čak i ne učestvuje u razmatranju tog pitanja. A drugih tema na proširenom samitu G7 neće biti. Zamenik šefa ruske diplomatije Sergej Rjabkov je istakao da „bez Kine nije moguće razmatrati nijedno pitanje u savremenom svetu“.
Rusija, pritom, ne odustaje od višestranog dijaloga sa SAD i ponovo predlaže Trampu da se vrati konstruktivnim varijantama, kao što je samit petorke stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koji je predložio ruski predsednik Vladimir Putin.
Američkom predsedniku, međutim, ta varijanta nije mnogo interesantna. Ne samo zbog toga što je na pregovorima na kojima učestvuje Kina teško stvoriti sistem kolektivne bezbednosti usmeren protiv Kine, nego i zato što bi se samit „Velike petorke“ pretvorio u samit „Četvorice protiv Jednog“. A taj „Jedan“ ne bi bila ni Rusija, niti Kina, nego SAD.
