Tastov čukundeda Đorđe se u Viljušu doselio iz sela Vapa kod Sjenice, oko 1850. se oženio udovicom Stojkom iz obližnje Trnave i danas njihovo potomstvo broji gotovo 30 porodica Rakićevića sa više od sto članova.
Prema porodičnom predanju, preci tog čukundede su živeli oko Berana, odakle su otišli pošto su iz osvete pobili neke Turke koji su silovali i ubili jednu njihovu devojku. Na putu do Vape promenili su prezime – po babi Rakiti se prozvali Rakićevići, ali su zadržali slavu Sv. Arhanđela, 21. novembra, a u svakoj generaciji jedno muško dete dobija ime Vaso, "što indicira da su iz Vasojevića".
I ranije smo isticali da svako ima prava na svoju legendu, ali da mi sve navode te vrste proveravamo u arhivskoj građi, etnološkim i istorijskim monografijama. U njima nismo našli potvrdu navedenog predanja o Rakićevićima.
Uostalom, i tast g. Đorđa kaže da je to legenda, mada dodaje da "niko nigde i nikad ovo nije potvrdio ni demantovao".
Naime, Rakićevića ne samo da nema u Vasojevićima, već ih nema u celoj Crnoj Gori. Ako prihvatimo da su se Rakićevićima prozvali po odlasku iz Crne Gore, moramo reći da to prezime nikako ne bi moglo da se izvede od imena Rakita. Iz tog imena, po pravilima našeg jezika, može da se dobije samo prezime Rakitić, a od njega, opet, nikako ne može da se izvede Rakićević.
Rakićević se, eventualno, jedino moglo izvesti od deminutiva imena Radomir, pa Rako – Rakić, odnosno prisvojnog prideva Rakićev. Žensko ime Rakita je nastalo prema jednoj vrsti vrbe, a u nekim srpskim krajevima se javlja i kao prezime, u dva odlika – Rakita i Rakitić.
Za Rakićeviće u svim selima oko Čačka izričito se kaže da slave Nikoljdan i da su se još pre Karađorđevog ustanka doselili iz Stare Srbije. To su porodice iz Guberevaca i Goračića.
Ostaje pravo pitanje – poreklo Rakićevića, to jest njihovo prvobitno prezime. Pregled vasojevićkih i pridruženih bratstava i familija u beranskoj okolini upućuje na zaključak da su oni najpre mogli da budu Srbljaci Popovići ili Savovići sa Kučeva koji slave Arhangela Mihaila.
Adaptirani u Vasojeviće, primili su i predanje – navodnu ili nespornu istorijsku činjenicu – da je postojao rodonačelnik Vaso i zadržali ga u svojoj geneaologiji. Docnije, preseljenjem preko Bratonožića uzeli su slavu ovog plemena, Sv. Nikolu, a onda – odseljeni daleko na sever pre Karađorđa – vratili vasojevićku slavu Aranđelovdan i novo prezime, prema nekom od svojih doseljenih predaka, Rakiću ili Rakićevom sinu.
