Budući da su sve crkvene arhive nestale u popaljenim crkvama "i tamo i ovde", zanima ga gde bi mogao da pogleda "nešto bliže o tom našem Rikelji".
U novijim monografijama o Semberiji i Majevici nismo naišli na prezime Radosavljević. Pošto g. Slavko ne kaže u kojem su mestu "na Majevici" živeli njegovi preci, korene ove familije potražili smo smerom njihove seobe, ka Hercegovini.
Na tom putovanju unatrag, u kraj odakle potiče familija za kojom tragamo, prvo smo naišli na Radosavljeviće u mestu Žljebac, kod Srebrenice, ali sa slavom Đurđic. Idući dalje, ka Bileći, odakle su preci g. Slavka krenuli put Majevice, naišli smo na Radosavljeviće u centralnoj Bosni, u Visokom.
Utvrdili smo da je prezime Radosavljević nastalo u mestu Podvinci, u nekadašnjoj Visočkoj nahiji – od Radosava Vukovića, za koga se navodi da se doselio iz Hercegovine. Petar Radosavljević, koji je u vreme nastanka ove monografije imao 115 godina – što znači da su njegovu u tom mestu već bili 30-ih godina 19. veka – pričao je da su od zuluma Turaka bežali svi u Planinicu i da je ovde opstala samo njihova familija.
Po doseljenu iz Hercegovine u Bosnu deo njihovih predaka primio je islam. U visočkom selu Mali Trnovci bili su nastanjeni Fazlići, sredinom 19. veka doseljeni iz Breze kod Sarajeva, gde su se prezivali Vukovići.
A među prezimenima u Bosni krajem 19. veka, u okolini Sarajeva su zabeleženi Vukovići kao pravoslavna familija sa slavom Lazareva subota.
Dalje traganje za prvobitnim zavičajem Radosavljevića vodilo bi preko istraživanja Vukovića. Njih u Hercegovini ima nekoliko desetina različitih grana, među kojima je, kao najbliža, ona u Bileći, odakle su se – kako kaže g. Radosavljević – doselili njegovi preci.
Interesantan je i ogranak u Popovom Polju koji ukazuje na Vukoviće doseljene iz visoke Hercegovine. Oni su primili katoličanstvo, a 1709. godine se spominju u Ravnom kao pravoslavna porodica, od starih Vukića. Nije isključeno da su se Vukovići iz Popova, bežeći od katoličenja, iselili u centralnu Bosnu.
Drugi Vukovići bliži Bileći su oni iz Meke Grude koji su se sredinom 17. veka doselili s Broćanca na Čevu u Crnoj Gori. Neki su se posle odselili ka Nevesinju i dalje ka Mostaru. Čiji su izdanak Radosavljevići, moglo bi da pokaže tek obimnije istraživanje.
