Svetski lideri obećali su danas na samitu o klimatskim promenama u Ujedinjenim nacijama u Njujorku da će učiniti više da spreče da globalno zagrevanje dostigne još opasnije nivoe.
Oni su, ipak, priznali da to nije dovoljno, prenosi AP.
Predsednik Čilea Sebastijan Pinjera, koji će biti domaćin pregovora o klimatskim promenama kasnije ove godine, rekao je da je 66 zemalja obećalo da će imati ambicioznije ciljeve u vezi s klimatskim promenama, dok je 30 zemalja obećalo da će ostvariti neutralnost ugljenika do otprilike 2050. godine.
Lideri Finske i Nemačke su, takođe, obećali da će zabraniti ugalj u roku od deset godina.
Na samitu se govorilo i o američkom predsedniku Donaldu Trampu, iako se on nije obraćao.
Tramp je neplanirano svratio na samit, iako SAD nisu bile na dnevnom redu, i zadržao oko 15 minuta.
Kako prenosi AP, on je pažljivo slušao obraćanje nemačke kancelarke Angele Merkel i indijskog premijera Narendu Modija pre nego što je napustio salu.
Šef kineske diplomatije Vang Ji rekao da zemlje moraju da poštuju obaveze iz Pariskog klimatskog sporazuma što AP tumači kao ne baš suptilno aludiranje na Trampove planove da povuče SAD iz tog sporazuma, potpisanog 2015. godine.
– Povlačenje određenih stranaka neće uzdrmati zajednički cilj svetske zajednice – poručio je Vang.
Specijalni izaslanik za klimatska pitanja UN i bivši gradonačelnik NJujorka Majkl Blumberg zahvalio je Trampu što je svratio na samit, dodajući da bi takav potez mogao da se pokaže kao korisan „kada formulišete klimatsku politiku“, što je izavalo smeh i aplauz u Generalnoj skupštini UN.
Samit je otvorio generalni sekretar UN Antonio Gutereš rečima da „Zemlja ispušta hladan krik: Prestanite“.
Gutereš je poručio svetskim liderima da nije vreme za pregovore već za delovanje kako bi se postigla neutralnost ugljenika do 2050. godine.
On je rekao da želi da ograniči povećanje globalne temperature, te dodao da svet to može da postigne.
Više od 60 svetskih lidera je spremno da razgovara, među kojima su oni iz Novog Zelanda, teško pogođenih Maršalovih ostrva, ali i Indije i Nemačke.
Dok su predsednici i premijeri razgovarali o tome čemu se nadaju u okviru svojih granica, francuski predsednik Emanuel Makron podsetio je kolege da u svoju trgovinsku i finansijsku politiku moraju da uključe klimatske promene.
Makron je rekao da zemlje ne bi trebale da uvoze robu koja povećava zagađenje ugljendioksidom.
Takođe je zamolio ostale nacije da povećaju svoja davanja u Zeleni klimatski fond, koji pomaže siromašnim nacijama u vezi rešavanja klimatskih pitanja.
Pre nego što su svetski lideri dali svoja obećanja u vezi sa klimatskim promenama, 16-ogodišnja aktivistkinja za klimatska pitanja Greta Tunberg uputila je emotivan apel i prekor liderima:
– Kako se usuđujete? – upitala je Tunberg, koja je započela proteste ispred švedskog parlamenta pre više od godinu dana, koji su kulminirali globalnim protestima protiv klimatskih promena.
– Ovo je sve pogrešno. Ne bi trebalo da sam ovde. Trebalo bi da sam u školi na drugoj strani okeana – rekla je Tunberg i dodala da su svetski lideri „ukrali“ njene snove i njeno detinjstvo svojim „praznim rečima“.
Tunberg je dodala da čak i najstroža smanjenja emisija štetnih gasova o kojima se govori samo daju svetu šansu od 50 odsto da ograniči globalno zagrevanje u budućnosti na dodatnih 0,4 stepena Celzijusa, što je globalni cilj.
To nije dovoljno, naglasila je Tunberg.
– Nećemo vam dopustiti da se s tim izvučete. Sada povlačimo liniju – poručila je ona
