Amazonska prašuma, nastala je pre najmanje 55 miliona godina. Sistematski, godinama unazad se uništava. Stručnjaci upozoravaju – ako nestane Amazonije, nestaće i života na Zemlji.
U Amazoniji još traje borba sa vatrenom stihijom. Brazilski predsednik Žair Bolsonaro naredio je slanje vojske koja će pomoći u gašenju vatre. U mnogim zemljama Latinske Amerike šire se protesti zbog odnosa brazilskog predsednika prema požarima, a i vodeći svetski lideri pojačavaju pritisak na brazilske vlasti.
Slobodan Bubnjević, sa Instituta za fiziku i urednik portala „Nauka kroz priče“, u gostovanju na RTS-u ističe da ova godina predstavlja političku prekretnicu u upravljanju ovim problemom krčenja Amazonije.
Pored toga, Bubnjević napominje da su podaci kojima se operiše u javnosti dobijeni od brazilskog Nacionalnog instituta za istraživanje svemira. Oni su dali informaciju da je u Brazilu u avgustu mesecu ove godine bilo 75 hiljada požara, a onda se manipulisalo tim podatkom da je to povećanje od 88 odsto, ali nije rečeno u odnosu na šta.
– Kada govorimo o požarima ovog ranga, a vidimo da je početkom meseca gorela i tajga u Sibiru, reč je o globalnom efektu, zato što ta količina šume pokriva površinu od 5.5 miliona kvadratnih kilometara, što je uporedivo sa veličinom Evropske unije zajedno sa Zapadnim Balkanom. Dakle, to je tako dramatično velika površina da ona ostavlja bar pet različitih posledica kada gori – navodi on.
Prvi aspekt je svakako vezan za proizvodnju kiseonika. Svima je, još od osnovne škole, poznata priča da prilikom svakog petog udaha, udišemo kiseonik koji je nastao u Amazoniji.
– Precizno rečeno, zapravo 16 odsto kiseonika koji nastaje na kopnu stvara se u Amazoniji, ali i to je dovoljno zastrašujuće kada se gubi takav resurs – dodaje Bubnjević.
Važno je napomenuti i to da u ovom trenutku ne gori cela Amazonija, ali da je još od 70-ih godina do danas iskrčeno 12 odsto prašume. Ovo je ugrozilo resurse za proizvodnju kiseonika, ali još više remeti balans ugljen-dioksida u atmosferi.
– Ovde su dva aspekta zastupljena. Prvo, samo sagorevanje emituje ugljen-dioksid. Videli smo snimke Nase u kojima oni zapravo mere ugljen-monoksid, ali gde god njega ima tu je i ugljen-dioksid, videli smo kako je to imalo dramatične efekte na Sao Paolo. To vam je kao kada bi gorele šume u Velikoj Britaniji i Švedskoj, a mi u Beogradu imali zamračeno nebo od dima – objašnjava Slobodan Bubnjević.
Osim toga, šume su rezervoari za usisavanje ugljen-dioksida iz atmosfere, ali je i svako stablo neka vrsta „frižidera“ za atmosferu.
– Jedno zanimljivo istraživanje vašingtonskog Instituta za svetske resurse pokazuje da jedno stablo ohladi prostor oko sebe za jedan dan kao dva klima uređaja koja rade tokom celog dana – navodi Bubnjević.
Amazonija fascinira još od vremena kada je Francisko de Oreljano, španski konkvistador, koji je prvi istražio Amazoniju i prvi oplovio tu reku, 1542. godine.
– Još od tog doba ona fascinira jer je potpuno drugačija od svega što znamo, kao druga planeta. Tamo živi preko dve hiljade sisara i ptica koje nisu u potpunosti ni popisane, a biljnih vrsta ima preko 40 hiljada i preko dva miliona insekata. Amazonija je obilje tajni, ali, nažalost, krije i brojna bogatstva. Sredinom 20. veka otkriveno je da postoje i naftna nalazišta – kaže on.
Pripadnici autohtonog brazilskog plemena Mura zavetovali su se da će do poslednjeg atoma snage braniti svoju zemlju. Poznato je da je Amazonija jedno od retkih mesta na planeti gde živi domorodačko stanovništvo koje nikada nije bilo u kontaktu sa savremenom civilizacijom. Zato su oni najugroženiji, s obzirom na to da su u potpunosti deo tog ekosistema.
Krčenje šuma je posledica želje Brazilaca da prošire svoje poljoprivredno zemljište i da dostignu neki ekonomski nivo koji svi priželjkuju. No, uvek treba imati na umu, naglašava Slobodan Bubnjević, da ovo što Brazilci rade, naši su preci uradili pre nekoliko vekova.
– Ne može se reći da je Evropa bila nalik na Amazon, ali ostatak sveta je očistio svoje šume, tako da ovo može biti poruka da treba pomoći Brazilu da savlada ovaj problem, ali da i mi probamo da naša područja, koja mi kontrolišemo, pošumimo u što većoj meri jer je to jedini način da se sa ovakvim izazovima borimo – zaključuje Slobodan Bubnjević.
Amazonija – „pluća planete“
Veliko prašumsko prostranstvo na severu Južne Amerike, ime je dobilo po reci Amazon. Zauzima oko 5,5 miliona kvadratnih kilometara površine. Obuhvata devet država – Brazil, Peru, Kolumbiju, Venecuelu, Ekvador, Boliviju, Gvajanu, Surinam i Francusku Gvajanu. Najveća je prašuma na svetu i zauzima više od polovine površine svih tropskih šuma na planeti.
Gde je kraj?
Proračuni pokazuju da, ukoliko se ovako nastavi, već do kraja ovog veka mogli bi da ostanemo bez ijednog prašumskog stabla na svetu. Procenjuje se da, zbog krčenja prašuma, svakog dana izumre 137 vrsta biljaka.
