„Žestoka kritika SAD na račun Severnog toka 2 nije kredibilna. Vašington tu sledi svoje poslovne interese“, piše u autorskom tekstu za Dojče vele bivši nemački ministar za životnu sredinu, političar Zelenih, Jirgen Tritin.
SAD hoće da budu glavni izvoznik
To što su SAD protiv Severnog toka 2 – ne iznenađuje. One su i u 80-im godinama bile protiv gasovoda kroz Ukrajinu. On je realizovan, ali uz ogroman pritisak Bele kuće sa predsednikom Ronaldom Reganom. SAD nikada nisu odobravale pokušaje Evrope da bude nezavisna od geostrateške energetske politike Vašingtona.
Ali, žestina sa kojom ambasador SAD istupa protiv Severnog toka 2 jeste u stilu Trampove administracije. Otvorena ucenjivačka pisma preduzećima smenjuju se sa tekstovima napisanim za evropske internet-portale ili novine. Iza toga stoje i izmenjeni interesi globalne energetske politike SAD.
Isplati se pogledati činjenice: SAD su protiv povećanja energetskopolitičke samostalnosti Evrope. Severni tok 2 nije nemački državni projekat. Njega finansiraju i nemačka, austrijska, holandska i francuska preduzeća.
Tvrdnja da će sa Severnim tokom 2 Evropa postati zavisna od Rusije ili da će Rusija moći da je ucenjuje, jednostavno je pogrešna. Gasovodi uzrokuju obostranu zavisnost jednima je potreban gas, drugima – novac.
Konkretno gledano, Rusija ne može da naprosto zameni svoje kupce drugim kupcima, a Evropa lako može da zameni svoje snabdevače drugim snabdevačima.
Sve se vrti oko gasa…
U stvarnosti se radi o nečem drugom: ako neko hoće veštački da ograniči nekom ponudiocu pristup otvorenom tržištu gasa u Evropi, to može da dovede do smanjenja ponude. A kada se smanji ponuda – skaču cene. To je dobro za SAD. Njihov gas dobijen frakingom košta u proseku 20 odsto više od normalno eksploatisanog gasa, i zato nije konkurentan u Evropi.
Pre nekoliko godina su SAD zahvaljujući pravom bumu frakinga postale najveći svetski proizvođač nafte i gasa. I sada pokušavaju da postanu vodeći izvoznik tečnog gasa (LNG).
Problem sa tečnim gasom SAD je dvostruk – ekonomski i ekološki. Ono što se uz ogroman utrošak energije dobija frakingom, hladi na minus 161 stepen i tako prelazi u tečno stanje, utovaruje na brodove i vozi preko pola zemljine kugle, nije ništa bolje po životnu sredinu od evropskog kamenog uglja. I skupo košta.
O Severnom toku 2 svako može da misli šta hoće, ali Evropi bi dobro bilo da ne dozvoli da joj SAD diktiraju energetsku politiku. Još bolje bi bilo kada bi Evropa tu politiku zasnivala na stvarnoj nezavisnosti. Zvanična energetska politika EU je usmerena na veći uvoz gasa. Pametnije bi bilo da ona prestane da se vrti oko gasa i to većom energetskom efikasnošću, uštedom energije i većim korišćenjem obnovljivih izvora energije, zaključuje Dojče vele.
