Copy Alcaras, (skoro) paste Đoković. Slično svom trenutno najvećem rivalu dan ranije, Novak Đoković jednostavno nije imao dovoljno mentalne energije da bude svoj. Tokom celog turnira, ali sada je naleteo na protivnika koji je u formi i koji je to znao da iskoristi: Aleksej Popirin ostvario je najveću pobedu u karijeri – 6:4, 6:4, 2:6, 6:4.
Kada je izašao žreb, naslovi su uglavnom govorili o tome kako je Novak dobro prošao. Oni koji malo temeljnije prate znali su da to nije slučaj i da – u trenutnoj situaciji posle olimpijskog zlata i sa nula pripremnih mečeva – Đokoviću više treba lak žreb u prvoj nego u drugoj nedelji.
Nije ličio na sebe ni protiv Albota ni Đerea, ali je i to bilo dovoljno. Čak je moglo i protiv Popirina, toliko je inače bazični nivo Novakove igre superioran u odnosu na bazični nivo konkurencije, ali sada nije uspeo da se provuče kao što je hudinijevski činio mnogo puta u prošlosti.
Čak četrnaest dvostrukih grešaka vukli su logično pitanje – koji je uzrok tako lošeg servisa?
– Ne znam, pravo da ti kažem, nemam pojma – rekao je Novak, slegao ramenima, zastao, pa nastavio da se posipa pepelom, bio je izuzetno samokritičan:
– Raspala mi se igra totalno. Nisam svež… Brzi uslovi, totalno drugačije u odnosu na ono gde sam trenirao i pripremao se. Bilo mi je mučno igrati na ovaj način i osećati se ovako. Delovao sam i osećao se amaterski na momente. To je realnost, sastavni deo sporta. Na Olimpijskim igrama je bilo ogromno pražnjenje, bilo je pomisli da li uopšte da dolazim ovde, neslavno sam završio, idemo dalje.
I na uvodnoj konferenciji je Novak naglasio da mu nedostaje mentalne svežine i „poletnosti“, što je bilo evidentno.
U prva dva seta nije imao niti jednu jedinu reakciju, bilo kakvu – jedva da je i gledao ka svojima u loži, a kada Đoković u kontinuitetu servira sa 12-15 sekundi na semaforu, to je pouzdan znak da nešto nije kako treba. Tako je bilo u polufinalu Australijan opena sa Sinerom, tako je bilo i sada.
Prvi bilo kakav neverbalni gest Đoković je učinio kada je početkom trećeg seta došao do brejk lopte – lagani trzaj reketom. Kada je napravio brejk, pokušao je da uključi publiku, a utisak je bio da je to još više bio pokušaj da probudi samog sebe.
Gorela je tu iskra, a stvarno se zapalila jedino u petom gemu četvrtog seta koji se ispostavio presudnim. Tada je i Popirin dizao publiku na noge, a Novaka je posebno iznerviralo što je to učinio posle jednog poena u kojem mu je pomogla mreža, i pritom se nije izvinio. Da je osvojio taj gem, siguran sam da bismo videli naoštrenijeg Đokovića, ali dobio ga je Popirin i tako prelomio meč.
Uprkos tome što je emotivno uglavnom bio „ravna linija“, Novak je i te kako imao svoje šanse. U prvom setu je prvi došao do brejk prilika, čak pet, a već na prvoj je bio u razmeni i pogrešno odabrao drop šot. Na ostalima mu se nema šta zameriti, mada je jedan agresivni drugi servis Popirina umalo pretvorio u poen.
Naravno, treba i Alekseju skinuti kapu što je pregrmeo period svoje lošije igre, što je pokazao zube Novaku i što se nije unervozio kada se od 5:2 došlo do 5:4, već je bez izgubljenog poena overio najveću pobedu u karijeri i naneo Đokoviću najraniji grend slem poraz od Australijan opena 2017. godine (poraz od Istomina).
Izgovori u sportu ne postoje, ali postoje validna objašnjenja zašto je Novakov US open prošao kako je prošao. Pražnjenje posle zlata, nedovoljno pripreme i treninga za Njujork, bez ijednog turnira na betonu pre, inspirisan protivnik…
Pa, ipak – ako ima nešto pozitivno u ovom meču, to je što je „na momente amaterski“ Đoković imao realnu šansu protiv tenisera koji igra tenis karijere. Iako od toga sada nema nikakve vajde, ipak nešto ilustruje za budućnost, pod uslovom da Novak u sebi opet pronađe motiv.
To je trenutno ključno pitanje za nastavak njegove karijere, pogotovo u svetlu olimpijskog zlata. Ako Novak želi, stvarno želi, onda i te kako još može. Nekada zvuči kao da stvarno cilja Los Anđeles, nekada kao da mu je svega dosta.
Verovatno se i u Novaku odvija unutrašnja borba i – poznajući ga sve godine – logičnije je da zaključimo da će opet zasući rukave. Ako to i ne bude slučaj, uradio je sve, GOAT je, i tu više nikakve dileme nema. Sad je sve bonus.
