Rvači Srbije su nas u poslednje vreme navikli na medalje. Gotovo da nema takmičenja sa koga nije stiglo neko odličje. U susret još jednoj svetskoj smotri čiji je organizator Beograd (16-24. septembar) svi očekuju da naši borci nastave niz – i onaj započet prošlog vikenda od strane basketaša, košarkaša, Đokovića i onaj koji se odnosi na velika takmičenja u najstarijem olimpijskom sportu.
Jedan čovek, koji bezmalo dve decenije obavlja funkciju selektora rvačke selekcije Srbije ima velikog udela u „nizu bez kraja“. Milorad Dokmanac „začinio“ je sve uspehe, ne štedeći sebe i svoje vreme nijednog trenutka. A, da je bilo lako – nije.
– Selektor sam punih 19 godina, od 2004, kada sam stigao u savez i, nadam se, do Pariza. Za to vreme osvojili smo 45 medalja. Dosta je – pomalo će umorno od jurcanja oko organizacije SP Milorad Dokmanac u razgovoru za „Vesti“. – Daj Bože da kraj bude sa nekom olimpijskom medaljom. Pre nego što sam došao, za 12 godina osvojili smo samo jedno odličje.
Bog nas pogledao
Imate, zaista, mnogo razloga da budete ponosni?
– Prošle godine, na Svetskom prvenstvu u Beogradu, desio se vrhunac u istoriji srpskog individualnog sporta. Četiri svetska šampiona! Sve je to plod rada, znanja, sreće, ali i, što bi rekao Đoković, Bog nas je pogledao. Došli smo na nivo sa Rusijom i Iranom, a znamo koliko su te zemlje velike i teritorijalno i na rvačkoj mapi.
Još se odličja iz Arane nisu ni „ohladila“ a Beograd je dobio priliku da bude domaćin još jednog Svetskog prvenstva, drugu godinu zaredom, što je presedan. Nikada se nije desilo da neka zemlja dobije organizaciju dva velika takmičenja godinu za godinom. Srbiji je to pošlo za rukom pošto je prvobitnom domaćinu, Rusiji (Krasnojarsk) oduzeta ta mogućnost zbog sankcija.
Šta je prioritet na predstojećoj smotri najboqih na planeti?
– S obzirom na to da je ovo prvo kvalifikaciono takmičenje za Olimpijske igre, prioritet prioriteta su norme. Nadamo se da ćemo izboriti bar dve-tri karte za Pariz i jedno-dva odličja. Sve preko toga je ogroman uspeh.
U organizaciji 23 takmičenja
Iako na mestu selektora, Dokmanac je neizostavni šraf u organizaciji događaja. Znate li koje je ovo veliko takmičenje na kome učestvujete i logistički?
– Ovo je 23. evropsko, ili svetsko prvenstvo koje je Rvački savez Srbije dobio od 2002. godine, kada je prvi put u istoriji organizvan neki evropski šampionat u našoj zemlji. Bilo je to juniorsko EŠ u Subotici. Organizovali smo sve – od kadetskih, juniorskih, seniorskih, kontinentalnih, do svetskih prvanstava. Bili su tu i kvalifikacioni turniri za Olimpijske igre.
Šta vam je najteže palo u ovih 19 godina, koliko ste selektor?
– Teško je sve bilo, tačnije, teško je bilo izdržati sve ove godine.
Imali smo trofejnu generaciju Štefaneka, Frisa, Maksimovića, oni su izneli najveći teret. Rvanje je bilo u pepelu te 2004. godine, kada smo ga predsednik Željko Trajković i ja preuzeli. Za prethodnih 12 godina imali smo samo jednu bronzanu medalju. Trebalo je to podići. Prvih pet-šest godina je bilo vrlo teško, svi su nam podmetali noge, nisu verovali u naš koncept. Međutim, bili smo tvrdoglavi, uporni, našli dobru generaciju, dobro radili i prvi pravi rezultati su stigli pet- šest godina kasnije, pošto smo se izborili sa tim „unutrašnjim“ neprijateljima. Onda smo tek došli u situaciju da pobeđujemo takmičare iz Rusije, Ukrajine i Turske da pobeđujemo. Krenulo je, a onda se „otvorilo“ 2014. kada je Davor u Uzbekistanu postao šampion sveta. To je bila velika prekretnica. Dalje je sve išlo mnogo, mnogo lakše.
Olimpijsko zlato vrhunac
Možete li da izdvojite neku od tih 45 medalja, koja vam je draža od ostalih?
– Davorova titula olimpijskog šampiona u Riju je bila neki san svih nas, jer u savezu od 1976. i Momira Petkovića, nismo imali olimpijskog šampiona. To nam je bio neki vrhunac. Međutim, onda su došle 2021, 2022. godina i seniorsko prvenstvo sveta. Postavili smo standard koji je nezabeležen do tada u istoriji. Četiri prvaka sveta imati na jednom takmičenju nije se desilo u istoriji srpskog individualnog sporta. Rvanje, atletika, plivanje imaju mnogo disciplina, ali nijedan sport u našoj zemlji nikada nije imao takav rezultat. Realno, teško je da će to ikada da se ponovi. To su dva momenta koji su obeležili moju dosadašnju karijeru – zaključuje Dokmanac.
LJubitelji ovog borilačkog sporta pamte da je Dokmanac, posle 30 godina, ostao bez brkova, pošto je izgubio opkladu sa Davorom Štefanekom da će postati olimpijski šampion. S obzirom na to da se Subotičanin popeo na najviši stepenik pobedničkog postolja, Milorad je morao da se povinuje želji olimpijskog prvaka, da mu obrije brkove.
ZURA PRESKAČE TAKMIČENJE
U devet kategorija, od deset težinskih, imaćemo takmičare. Jedino u 84 kilograma nećemo imati predstavnika.
– Zura je operisan pre dva meseca i tek je lagano počeo da trenira. Imao je složenu operaciju abdomena, pa neće moći da nastupi. Vuković, koji je trebalo da ga zameni povredio je koleno. Imamo četiri rvača u slobodnom stilu i četiri predstavnica u ženskom rvanju.
Iz Beograda na Igre
Svetsko prvenstvo u Beogradu je kvalifikaciono za Olimpijske igre u Parizu.
– Ovo je prvi krug kvalifikacija, odakle ide prvih pet rvača. Sledeći krug je u aprilu 2024. u Mađarskoj. Kontinentalne kvalifikacije, gde idu prva dvojica iz kategorije sa četiri kontinenta. To je još osam normi. I treći krug je u maju, u Azerbejdžanu, gde idu prva tri rvača. To je po 16 kvota u šest težinskih kategorija u sva tri stila.
Najviše očekujem od braće Nemeš
Od koga najviše očekujete na predstojećem šampionatu sveta?
– Iskreno, od braće Nemeš. Viktor i Mate su bili prvaci sveta i od njih se nadamo medalji. Ostalih pet-šest rvača imaju dosta šansi, ali neću prognozirati. Uvek neko iznenadi. Na prvenstvu sveta smo prošle godine imali pet odličja, uz Mićićevu bronzu u slobodnom stilu i mi smo na Evropskom prvenstvu u Zagrebu proletos osvojili četiri medalje sa novom četvoricom takmičara. Praktično, za dve godine imamo devet različitih osvajača. Kome će biti dan, ko će skinuti kilograme, videćemo. Na kraju ćemo podvući crtu.
SPISAK SRBIJE
ŽENE
57 kg Marija Ignjatović
59 kg Jovana Radivojević
65 kg Maša Perović
68 kg Ema Jakovljević
72 Fani Nađ
MUŠKARCI, SLOBODAN STIL
57 kg Stevan Mićić
74 kg Hetik Cabolov
79 kg Zaur Efendijev
MUŠKARCI, GRČKO-RIMSKI STIL
55 kg Sabolč Lošonc
60 kg Georgi Tibilov
63 kg Perica Dimitrijević
67 kg Mate Nemeš
72 kg Ali Arsalan
77 kg Viktor Nemeš
82 kg Branko Kovačević
97 kg Mihael Kadžaja
130 kg Boris Petrušić
