Centar za kulturu Vlada Divljan u Beogradu je u sredu bio domaćin promocije „Malih leskovačkih priča“, prve knjige Aleksandra Stojanovića Kana. Novinari „Vesti“ su prisustvovali ovoj, trećoj po redu promociji zbirke, koja je prethodno prikazana publici u Leskovcu i Novom Sadu.
O knjizi su govorili autor knjige i Milica Stojanović, moderator, a posetioci su za pisca imali različita pitanja.
Moderatorka je, na početku, pozdravila prisutne uz reči da je knjiga izdata maja meseca tekuće godine. Ona je dala i značajnu informaciju da je knjiga „zaživela“ i kod nas i u svetu, kao i da se može naći u biblitekama: Matica srpska (Novi Sad), Univerzitetska bibliteka Svetozar Marković (Beograd) i Narodna biblioteka Radoje Domanović (Leskovac).
– Ova promocija nije omaž meni, ni mojoj knjizi, koliko jeste pisanoj reči, kao najvećem dostignuću čovečanstva. Naziv knjige nije prepotentan ni glamurozan, ali je sadržaj knjige takav da ima ambiciju da čitaocu predstavi različite aspekte života, kako svetle, tako i tragične – rekao je autor i podvukao da priče nisu na dijalektu i da je već sad čitaju ljudi iz svih područja Srbije, kao i iz inostranstva.
Naime, kako je rekao pisac, ima priča i o Beogradu i Novom Sadu, ali su, prema njegovim rečima, dovoljno leskovačke samim tim jer ih piše Leskovčanin.
Na pitanje kakvo je njegovo shvatanje književnosti i njenog značaja, Aleksandar je ponovo podvukao da je „pisana reč najveća civilizacijska tekovina“, „književnost kao oblast života pruža šansu čoveku da bude neko ko nije i da ode negde gde u životu nikada neće otići“ – kazao je i dodao da je „veliko dostignuće to proživljavanje tuđih života“.
Priče su se, prema rečima autora, prvo našle u jedinom leskovačkom štampanom mediju „Nova Naša reč“, a ceo proces koji je vodio ka knjizi trajao je oko sedam godina. Autor je naveo da sadržaj nije mnogo menjao jer je „bogatstvo da se vide amplitude“ u njegovom stvaralačkom razvoju.
Knjiga obrađuje različite vremenske periode i može se reći da je najranije vremensko mapiranje – XV vek. Sežu u vreme oslobađanja od Turaka, kada je Leskovac oslobođen od Turaka.
Na pitanje gde pronalazi inspiraciju Stojanović je rekao:
– Još tokom studija sam osećao unutrašnju teskobu ukoliko ne bih pisao neko vreme. Inspiracije su dolazile neočekivano, i na različitim mestima, pa sam tako jednu od svojih priča posvetio nikom drugom nego, psu kog sam viđao svakog sumraka tokom jednog od mojih letovanja. Sigurno da je razlog tome što je čitava knjiga posvećena Leskovcu i neka moja nostalgija, budući da sam već čitavu deceniju van svog rodnog grada.
Prema rečima autora, knjiga je namenjena svim ljudima dobre volje, a po njegovom shvatanju umetnosti, ona treba da služi prenošenju određene poruke. Dakle, besmisleno je da bude shvatljiva samo njenom kreatoru i nikome drugome.
O sebi je rekao da je čovek koji u samoći postavlja pitanja koja „nisu prijatna da se čuju“.
Na pitanje „Koliko vremena treba za jednu priču?“, autor je odgovorio:
– Nisam merio koliko mi je vremena potrebno. Nekada malo ubrzam, nekada sam malo opušteniji. Primera radi, priču „Zlotvor i kajanje“ sam u kontinuitetu pisao više od mesec dana.
Kada je reč o drugima, drugim piscima koji su mu inspiracija, kazao je da su to većinom klasici, ali ne samo klasici u književnosti, već i teoretičari koji nisu bili književnici, pri čemu je naveo Sun Cua i Makijavelija, ali i Andrića, Selimovića, Boru Stankovića, Dostojevskog, Tolstoja, Kiša, uz posebno isticanje Gabrijela Garsije Markesa i njegovog dela „Sto godina samoće“.
Na kraju dvočasovne promocije, autor je svim prisutnima poželeo dobro zdravlje, uz poruku da je put ka sreći upoznavanje sebe i čuvanje vlastitih snova.
O autoru
Aleksandar Stojanović je rođen u Leskovcu, 1994. godine. U rodnom gradu je završio osnovnu i srednju školu, a osnovne i master studije na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu. Osnivač je Centra za istraživanje bezbednosti (CIB). Još tokom studija je počeo sa pisanjem za nekoliko leskovačkih medija, a od 2020. godine, saradnik je „Vesti“. Svi zainteresovani knjigu mogu kupiti putem mejla porudzbineknjiga@gmail.com.
