Njena životna priča kao da je izronila sa stranica istorijskih romana, golica maštu i uspomene na kraljevski dvor i prizore s početka prošlog veka.
Đinin deda Sebastijan Roš se 1881. godine iz Slovenije preselio u srpsku prestonicu, gde je napustio katoličanstvo i prešao u pravoslavlje. Gradio je mostove (i danas postoji njegov most preko Kolubare kod Valjeva), puteve, kuće, ogradio Sabornu crkvu.
Pozirala Paji Jovanoviću
|
Imenovan je za državnog savetnika za gradnju 1890. godine. Njen otac Dušan Roš sa bratom Đorđem dobrovoljno se prijavio za učešće u Balkanskom ratu 1912, u kome je tri godine kasnije teško ranjen.
Đina je rođena u Švajcarskoj i do septembra ove godine, nikada nije bila u rodnom gradu svoga oca. Tada je i prvi put kročila u prelepe kuće u Katanićevoj ulici na Vračaru, koje je do tada videla samo na slikama.
– To je bio moj prvi put u Beogradu. Moj deda je u centru grada za sebe sagradio te dve kuće okružene velikim vrtom. Danas je tu smeštena ruska trgovinska delegacija. Još ranije sam videla slike kuća i bašte, i bilo mi je veoma drago što su i danas u dobrom stanju. Jedino je bašta mnogo manja sada nego što je bila ranije – kaže Đina.
Njen otac je tokom Drugog svetskog rata otišao u Švajcarsku. U Cirihu se venčao sa Riom Hejmerle.
Most preko Nišave
|
– Godinu dana nakon mog rođenja, 1948. moj otac je napustio Evropu i svoju porodicu i imigrirao u Kanadu. Tamo je ostao 12 godina. Tek pred kraj života se vratio u Švajcarsku gde je umro u svojim osamdesetim. Nisam ga srela više od deset puta u životu i zato znam malo o njemu.
Đina Šenk Roš je 2007. godine oduševila Toskanu postavkom "Metamorfosi Fiorentine". Tom istom počeće da gradi vezu i prve kontakte sa zemljom svojih predaka.
– Izložba u Beogradu će se održati u martu, u prelepim prostorijama Palate Italije. Mogućnost da pokažem svoj rad u Beogradu, nije samo interesantan i fascinirajući izazov, već mi daje i mogućnost da tragam za mojim srpskim korenima – kaže Đina.
Ova umetnica koja je studirala na Visokoj školi za primenjenu umetnost u Beču, a već godinama živi na relaciji Beč – Siena, slika na platnu, koristi tehniku kolaža i dodavanje površinskih materijala. Aplikacije nanosi u nekoliko slojeva, boja i kolaža.
Najvažniji rad za nju je, kaže, uvek onaj na kome radi, a u ovom trenutku to je projekat o Sijeni.
