Svet nikad nije bio zaduženiji nego poslednjih nekoliko godina, od početka pandemije. Iako se nivo duga gledano udelom u BDP stabilizovao od 2020, to je primarno rezultat privrednog oporavka u 2021. i 2022, a ne stvarnog razduživanja.
Situacija nije ista svuda, pa je Kina tako nastavila da se zadužuje i posle pandemije. Države u razvoju niskog dohotka zadržale su relativno nizak nivo zaduženosti, ali mnoge imaju problema s vraćanjem duga i upadaju u dužničku krizu jer je za njih i umereni nivo zaduženosti neodrživi.
U SAD i EU je visoka inflacija pomogla državama da smanje javni dug jer su prihodi državnih budžeta narasli. Ali su u globalu sve regije sveta daleko zaduženije nego što su bile, na primer, 90-ih godina prošlog veka.
Ukupan dug EU je 2022. iznosio 254 odsto BDP, čak 77 odsto bodova više nego prosečno 90-ih godina prošlog veka. Ukupan dug SAD iznosio je 274 odsto, 85 postotnih bodova više nego 90-ih, prenosi Index.hr.
Rekorder je Kina, koja se s nivoom duga od 272 odsto BDP gotovo izjednačila sa Sjedinjenim Državama i prešla relativnu zaduženost EU. Devedesetih je njena ukupna zaduženost (javni + privatni dug) bila manja od udela privatnog duga u SAD i EU.
SAD probile gornju granicu duga
Jedna od glavnih ekonomskih i političkih tema u SAD ove godine bio je javni dug. To nije bez razloga jer je prosečni javni dug 90-ih iznosio 66 odsto BDP, a pandemijske 2020. je narastao na ogromnih 134 odsto BDP.
Ove godine su SAD prešle maksimalan zakonski dopušten iznos duga, tzv. debt ceiling, i dodatno zaduživanje nije bilo moguće. Zbog toga su morale da sprovode vanredne mere servisiranja dugova da bi se izbegao bankrot, što je bilo moguće samo do 6. juna.
Ograničenje duga je gornja granica ukupnog iznosa novca koji je u SAD zakonski dopušteno pozajmiti za finansiranje države i servisiranje starih dugova. Kako SAD u velikoj većini godina troše više novca nego što ima prihoda državnog budžeta, dug se akumulira i stalno raste.
Nakon žustrih pregovora republikanaca i demokrata, u kojima su prvi tražili da se obuzda javna potrošnja da bi se smanjio rast javnog duga, zakon o podizanju gornje granice zaduživanja je usvojen samo četiri dana pre bankrota.
U apsolutnom iznosu trenutno SAD duguje više od 33 biliona dolara. Od kraja 2019. do danas dug je porastao sa 23 biliona na više od 33 biliona, tj. više od 40 odsto trenutnog duga SAD je stvoreno u nepune četiri godine.
EU najviše pogođena ratom u Ukrajini
Devedesetih je EU prosečno bila zadužena podjednako kao SAD po pitanju javnog duga (67 posto BDP), ali je privatni dug (kompanije i građani) bio manji (110 posto BDP EU, 123 posto SAD). Do pandemijske 2020. je javni dug sporije rastao, na 99 odsto BDP umesto 134 odsto, kao u SAD.
Ali razlike među članicama EU su jako velike. Države poput Italije, Francuske, Grčke, Španije i Portugalije imaju javni dug veći od 100 odsto BDP, dok su države poput Švedske, Danske, Češke, Poljske i Nemačke manje zadužene, s javnim dugom manjim od 70 posto BDP.
Visokozadužene zemlje poput Italije, koje decenijama vode politiku visokih javnih troškova i duga, nakon pandemije su se našle u problemu jer su imale puno manje prostora od nisko zaduženih zemalja da podstaknu svoju privredu.
Nemačka, neosporni motor ekonomije cele Evropske unije i država odgovorna za gotovo četvrtinu ukupnog BDP, i trećinu ukupnog izvoza van EU, ekonomski usporava. Početkom ove godine je jedva izbegnuta tehnička recesija, a prognoze za 2024. i 2025. nisu optimistične.
Uopšteno je EU puno više pogođena ratom u Ukrajini od SAD i Kine, primarno zbog gubitka jeftinih energenata i njihove zamene skupljim energentima iz drugih pravaca. Energetsko odvajanje je uspešno sprovedeno, nestašica nema, a cena gasa se stabilizovala na nivo pre rata u Ukrajini, ali je cena energenata puno veći problem za EU nego SAD, zbog činjenice da oskudeva energetskim sirovinama.
Kina se suočava s nedostatkom nekretnina
U Kini još traje nekretninska kriza, dani godišnjeg rasta BDP od 10 i više odsto su davno prošli, a demografska situacija je sve gora.
Ukupan, javni i privatni dug Kine je 90-ih bio mnogo manji nego dugovi SAD i EU, ali se ukupan dug do 2022. gotovo izjednačio sa američkim, mereno udelom u BDP i prešao je EU.
