Ljudi su, u početku, pisali na raznim materijalima kao što su glina i svila. Reč „knjiga“ definiše se kao svežanj papirnih listova uvezanih unutar korica ili kao duži pisani rad.
Ova lista 10 najstarijih sačuvanih knjiga obuhvata knjige od najstarijih štampanih preko najstarijih rukopisa u istoriji:
„Madridski kodeks“ – Procenjena starost: 494 godine.
Pronađen u Španiji 1860, poznat i kao kodeks „Tro-Cortesianus“, jedini je rukopis za koji se smatra da potiče od Maja iz perioda oko 900-152. godine. Najverovatnije poreklom iz Jukatana, napisan je na jukatanskom koji pripada grupi majanskih jezika uz itski, lakandonski i mopanski. Stručnjaci ne mogu da se slože oko datuma kada je „Madrid Codex“ napisan,mada neki stručnjaci tvrde da je to bilo pre španskih osvajanja u XVI veku. Knjiga je izložena u muzeju u Madridu.
„Gutenbergova Biblija“ – Procenjena starost: 559 godina.
„Gutenbergova Biblija“, poznata i kao „Biblija u 42 reda“, ušla je u Ginisovu knjigu rekorda kao najstarija mašinom štampana knjiga na svetu, čiji su prvi primerci odštampani 1454-1455. godine.
Štampao ju je Johan Gutenberg iz Majnca u Nemačkoj i smatra se najstarijom knjigom koja je štampana tehnikom pokretnih slova, iako postoje primeri koji navode da se u Kini štampalo na ovaj način vekovima ranije, kao u slučaju „Dijamantske sutre“. Postoji 48 originalnih primeraka, od kojih je 21 kompletan.
„Keltski Psaltir“ – Procenjena starost: 938 godina.
„Keltski Psaltir“ porede sa škotskom „Knjigom Kela“. Ovo džepno izdanje čuva se na univerzitetu u Edinburgu gde je prvi put izloženo u sklopu izložbe 2009. godine. Smatra se da je knjiga napisana u XI veku, što je čini škotskom najstarijom knjigom.
„Knjiga Kelasa“ – Procenjena starost:1.213 godina.
„Knjiga Kelasa“ ili knjiga kela (engl Book of Kells) Rukopis je dobio ime po mestu Kells, gde sevekovima nalazio u samostanu. . Rukopis se sastoji od 340 stranica. Knjiga Kells čuva se u biblioteci Triniti College u Dablinu u Irskoj, a smatra se da su je stvorili keltski monasi oko 800. godine nove ere.
Knjiga je neverovatno ukrašena iluminirana rukopisna knjiga evanđelja, napisana latinskim jezikom, koja sadrži četiri evanđelja Novog zaveta. Datirana je između 725. i 825. godine Sastoji se od četiri jevanđelja Novog zaveta zajedno s još nekoliko tekstova. Tekst Jevanđelja uglavnom je preuzet iz Vulgate, iako postoje delovi iz nekih drugih prevoda Biblije, poznatih kao Vetus Latina. On je najraskošniji i najbogatije ukrašen iluminirani rukopis od mnogih načinjenih u Irskoj, Škotskoj i Severnoj Engleskoj krajem 7. i početkom 8.vek
„Dijamantska sutra“ – Procenjena starost: 1.145 godina.
Budistički sveti tekst, „Dijamantska sutra“ smatra se najstarijom štampanom knjigom na svetu. Pronađen u zazidanoj pećini u Kini, sa drugim štampanoim materijalom, na ovom sivkastom svitku prepoznati su kineski simboli. Napomenuto je pri kraju samog teksta da je kopiju ovog rukopisa napravio Vong Đai, prema nalogu svojih roditelja.
„Sidur“, jevrejski molitvenik -Procenjena starost: 1173 godine.
Pretpostavlja se da jevrejski molitvenik „Sidur“, otkriven tek 2013, datira iz prve polovine IX veka. Ovaj očuvani rukopis na pergamentu i u originalnom povezu toliko je star da sadrži vavilonske oznake u pisanju koje podsećaju na one koje nalazimo u staroengleskom jeziku. Na osnovu ovoga stručnjaci procenjuju da ovaj spis datira iz doba vavilonskih talmuda srednjeg veka.
„Jevanđelje Sv. Katberta“ – Procenjena starost: 1315 godina.
Smatra se jednom od najstarijih očuvanih, netaknutih evropskih knjiga. Britanska biblioteka ju je 2012. godine kupila za 9 miliona funti od sredstava prikljupenih donacijama.
Pretpostavlja se da je 698. godine ova knjiga pohranjena u grob Sv. Katberta od Lindisferna, jednog od najpoznatijih britanskih svetaca. Odolevši vikinškim osvajanjima i pljačkanjima, knjiga je premeštena u katedralu Dirham gde je zatim pronađena u prvoj polovini XII veka i to sa posvetom na unutrašnjoj strani korice.
„Bibilioteka Nag Hamadi“ – Procenjena starost: 1.693 godine.
Smatra se najstarijom uvezanom knjigom i sastoji od 13 kodeksa ispisanih na papirusu u kožnom povezu, a sasvim slučajno ju je pronašao stanovnik mesta Nag Hamad u Gornjem Egiptu.
Knjige sadrže tekstove o gnosticizmu i datiraju iz prve polovine IV veka. Pisana je na koptskom jeziku iako se smatra da su ovi spisi zapravo prevodi sa grčkog jezika. Knjiga „Bibilioteka Nag Hamadija“ je izložena u Koptskom muzeju u Kairu u Egiptu.
„Pirgijske zlatne ploče“ – Procenjena starost: 2.513 godina.
Ove tri ploče s početka V veka p.n.e, nađene su pri iskopavanju antičkog svetilišta Purgija, u Italiji. Zbog rupica na ivicama, stručnjaci pretpostavljaju da su bile uvezane. Dva teksta su napisana na etrurskom, a jedan na feničanskom i beleže kako kralj Teferije Valianas posvećuje „sveto mesto“ feničanskoj boginji Aštarti. Ploče se mogu videti u Etrurskom nacionalnom muzeju, u Rimu.
„Etrurska zlatna knjiga“ – Procenjena starost: 2.673 godine.
Datira iz sredine VII veka p.n.e. i smatra se najstarijom knjigom od nekoliko strana. Nađena je pre 70 godina na reci Stromi u Bugarskoj.
Sastoji se od 6 ploča od šestokaratnog zlata, povezanih prstenovima. Na njima su etrurski simboli, kao i slike konja, jahača, sirene, lire i ratnika. Knjigu je Nacionalnom istorijskom muzeju Bugarske u Sofiji poklonio osamdesetogodišnji donator koji je želeo da ostane anoniman. Pre 3000 godina, emigriravši iz Lidije (sada Turska), Etrurci su naseljavali centralnu Italiju.
