Nemačka ekonomija ide ka recesiji dok će vrhunac inflacije biti 10 odsto, navela je Bundesbanka, prenose nemački mediji. Nemačka proizvodna aktivnost opala je u septembru treći mesec zaredom, pogođena sve dubljim padom novih narudžbina, a rastuće cene energije aktivirale su alarm za dalje izglede poslovanja.
Kako će se pad privredne aktivnosti u zemlji koja je naš najveći spoljnotrgovinski partner odraziti na srpski izvoz i kako će uticati na nemačke kompanije koje posluju ovde i zapošljavaju oko 50.000 radnika?
Nikola Ranković, savetnik u Centru za strateške analize Privredne komore Srbije, kaže da bilo kakav vid usporavanja u Nemačkoj svakako pogađa i nas. Ukoliko bi to bilo u dužem vremenskom periodu i te kako bi se odrazilo i na naše firme. Ukoliko je to trenutno i na kraći rok ne bi trebalo da predstavlja veliku opasnost za srpsku privredu.
Ranković navodi da za sada nema najava o povlačenju nemačkih kompanija iz Srbije. Prema njegovim rečima ovde posluje 850 firmi u kojima nemački kapital ima udeo veći od 50 odsto i koje zapošljavaju oko 50.000 radnika.
– Ako nemačka privreda trpi u matičnoj zemlji od određenih regulatornih oblika to se svako odražava i na nas koji smo komponenta u njihovom procesu proizvodnje. Nemačke kompanije koje kod nas rade su dobavljači njihovih vodećih proizvođača. Inflacija je velika, očekuje se da će Nemačka ući u recesiju u narednom periodu i to će dovesti do pada privredne aktivnosti i usporavanja proizvodnje i plasmana robe – napominje Ranković. Naglašava da je robna razmena dve zemlje u ovoj godini zaključno sa avgustom vredela 5,3 milijarde evra, a naš izvoz je bio 2,4 milijarde evra. Prošle godine robna razmena je iznosila 6,5 milijardi evra.
Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu, smatra da možda možemo da očekujemo da će obim našeg izvoza u Nemačku opadati. U spoljnoj trgovini će svakako biti teškoća, ali sve zavisi koliko problema će Nemačka imati i kako će se boriti sa njima. Ali svakako kada njihova industrija posustaje i naš izvoz opada.
– Drugi problem se odnosi na strane kompanije. U nemačkim firmama u Srbiji je zaposleno više desetina hiljada radnika. To su uglavnom komponentaši koji proizvode delove za nemačke kompanije, koje finansira matična firma. Doduše, „Norma“ iz Subotice proizvodi i za „Fijat“ i druge, ali to je retkost. Ako matična kompanija tamo ne radi svakako i da ova ovde neće poslovati u meri u kojoj je radila pre, pogotovo što oni nemaju proizvodnju za lager. Sve zavisi od toga kolika će biti proizvodnja i kakva će biti njena dinamika u Nemačkoj. Ako te kompanije u Nemačkoj nemaju potrebe da proizvode kao ranije, svakako da će se smanjiti nivo proizvodnje u Srbiji – objašnjava Savić.
Dodaje da nemačke kompanije neće odustajati od investicija u Srbiji, već mogu samo da uspore aktivnost isključivo zbog recesije. U kontekstu geopolitičkih okolnosti nemačka država ne može da naredi nemačkim kompanijama u Srbiji da, zbog toga što Srbija neće da uvede sankcije Rusiji, oni napuste našu zemlju.
– Nema takve relacije između nemačke države i nemačkih firmi jer to su uglavnom privatne kompanije i akcionarska društva koja funkcionišu na potpuno drugačijim principima. Pitanje je gde bi izmestili te fabrike jer Srbija ima najnižu cenu gasa u Evropi i nisku cenu električne energije. Nemačka ima veća opterećenja na plate nego Srbija. Osim toga ovde je jeftina radna snaga i za zarade radnika u proizvodnji izdvajaju 300 do 400 evra – navodi Savić.
