Nemački novinar, dugogodišnji dopisnik iz Austrije i sa prostora jugoistočne Evrope „Frankfurter algemajne cajtunga“, Mihael Martens napisao je novu biografiju o našem nobelovcu Ivi Andriću.
Pod naslovom „U vatri svetova – Ivo Andrić evropski život“ on je opisao život velikog pisca.
Martens je, u intervjuu bečkom dnevniku „Standard“ objasnio zašto je opčinjen ličnošću i delom Andrića, ističući da su mnogi pisci bili veliki pesnici, a da nisu vodili interesantan život, dok kod Andrića imamo velikog pesnika i čoveka koji je u proteklom veku igrao važnu ulogu u svojoj zemlji.
– Andrić se na mnogim odlučujućim prekretnicama tog veka našao kao učesnik – rekao je on.
Na konstataciju da je Andrić svojim delima, opisujući život i istoriju Bosne i Hercegovine, mržnju i nasilje, poslužio onima koji su se borili protiv Bošnjaka tokom raspada Jugoslavije kao literarna municija, Martens je rekao da se Rihard Vagner ne može kriviti što je Adolf Hitler voleo njegove opere, pa se tako ne može Andriću pripisati krivica da su se predvodnici ratova na prostoru Jugoslavije delimično pozivali na njega.
On je ukazao da je Andrić bio velikih poznavalac i opisivač Bosne, ali nije bio i veliki poznavalac islama.
– Jedan islamski naučnik došao je do zaključka da Andrić u osnovi, kao i u detalju nije poznavao islam, ali je ipak izvlačio ispravne zaključke u opisivanju Bosanaca. To posebno odlikuje dobrog pisca – više pretpostavljaju nego što znaju – rekao je Martens.
Martens je kazao da je Andrić u svom životu pravio mnoge kompromise, a jedino gde nije ulazio u kompromise to je bila književnost. Dodao je da je Andrić svoje glavno delo pisao u neverovatno okrutno vreme.
– Moglo bi se reći da je je svoja velika dela pisao uz jednu vrstu neželjene stipendije Hitlera i Benita Musolinija. Da nije bilo napada Nemačke na Jugoslaviju aprila 1941, zbog čega je bio istrgnut iz diplomatske karijere, moglo bi se postaviti pitanje da li bi imao vremena da napiše velika dela. Njegova karijera kao važnog diplomate jugoslovenske kraljevine okončala se preko noći i našao se pred prazninom, koju je ispunio svojom književnošću – objasnio je Martens.
