Ekspert Bečkog ekonomskog instituta (WIIW) Ričard Griveson preporučuje bržu integraciju zemalja Zapadnog Balkana u tržište EU i bolji pristup evropskim fondovima.
Griveson je naveo da je trgovina između zemalja regiona snažnije porasla pre svega kroz CEFTA i da se ključna zemlja regiona, Srbija, snažnije orijentisala prema EU, a i pojačala svoje ekonomske odnose sa Rusijom i Kinom.
Autori studije ukazuju da BDP Srbije čini više od 80 odsto ekonomske snage svih ostalih zemalja regiona zajedno, zbog čega Brisel mora da pronađe posebno rešenje za tu državu kako bi podstakao pristupni proces za ceo region.
Međutim preduslov za to, ukazuje Griveson, jeste normalizacija odnosa Beograda i Prištine, kao i odnosa unutar BiH.
On smatra da je propala strategija da se politički konflikti reše kroz snažniju ekonomsku saradnju regiona i zemlje Zapadnog Balkana tako približe EU.
Zbog toga preporučuje promenu strategije sa fokusom na bržu ekonomsku integraciju Zapadnog Balkana u EU.
Zajedno sa Fondacijom Bertelsman, WIIW je analizirao napretke zemalja regiona u protekle dve decenije i došao do zaključka da se radilo o „dve izgubljene decenije za region“.
U protekle dve decenije postignut je napredak u ekonomskoj integraciji zapadnobalkanskih zemalja između sebe, ali ne za sve zemlje jednako, konstatovao je Griveson u izjavi agenciji APA.
Griveson je ukazao da ekonomska snaga šest zemalja Zapadnog Balkana odgovara, na primer, onom jedne Slovačke, što je manje od jedan odsto ekonomskog doprinosa EU pre istupanja Velike Britanije, a sada nešto više od jedan odsto.
Dalje insistiranje na regionalnoj integraciji bio bi poduhvat koji nema izgleda na uspeh, veruje Griveson, dodajući da bi bilo bolje ubrzati pristupni proces i pored postojećih političkih problema.
– Naša preporuka nije da se zemlje odmah prime u EU, već snažnije uključe u tržište Unije. Ne radi se o punopravnom članstvu, već boljem pristupu tržištu i fondovima EU – objasnio je on.
Griveson smatra da neto-uplatioci u budžet EU, zbog male veličine zemalja, to ne bi ni osetili, a države Zapadnog Balkana imale bi efekat koji bi bio veliki.
– Iako su pojedine zemlje još daleko udaljene od pristupa EU, važno je da se pronađe međurešenje. Ovako kako je sada, to ne funkcioniše – uveren je on.
Griveson smatra da cilj Evropske komisije za članstvo Srbije i Crne Gore do 2025. nije realan, ali je moguće zamisliti, kako kaže, pristup Severne Makedonije i možda Crne Gore u narednih 10 godina.
Istakao je da za Srbiju sve zavisi od odnosa sa Prištinom.
– Taj problem se ne može rešiti indirektno snažnijom ekonomskom integacijom, već mora direktno da mu se politički priđe – smatra ekspert WIIW.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
