Na današnji dan rođen je Tim Barton, američki filmski režiser, producent, scenarista i konceptualni umetnik; najpoznatiji po filmovima Edvard Makazoruki, Mrtva nevesta, Bitlđus, Ed Vud i Uspavana dolina.
Timoti Vilijem Barton rođen je 25. avgusta 1958. u Berbanku, Kalifornija. Tokom detinjstva zaljubljuje se u stare horor filmove, stvaralaštvo Edgar Alan Poa i crtanje.
1980. dobija stipendiju za Diznijev umetnički institut u Kaliforniji. Te godine bile su neproduktivne za Dizni, a Barton se osećao kao da tamo ne pripada. Kasnije je objasnio da nije mogao crtati „slatke njuškice“, kao i da oni nisu prepoznali ni jednu njegovu ideju, odbivši da prikažu kratki animirani film „Frankenweenie“ (1984), smatrajući ga neprikladnim za decu. Njegov prvi animirani kratki film „Vincent“ (1982), o njegovom idolu Vinsent Prajsu (narator u filmu), Dizni je takođe odbio.
Zbog takve atmosfere napustio je kompaniju i uz potrebnu stvaralačku slobodu ostvario komercijalni uspeh zahvaljujući Pol Rubensu, komičaru i glumcu, koji se oduševio filmom „Frankenweenie“ te pomogao Bartonu da postane reditelj filma „Pee-Wee’s Big Adventure“ (1985). Film je postao jedan od Vorner Brosovih najvećih hitova 80-ih godina. To je dovelo do ostvarenja sledećeg projekta, ‘Bitlđus’ (1988), kojeg je obožavao još kao dete. Zatim 1989. režira „Betmana“ (1989) koji je takođe doživeo veliki uspeh.
Njegov sledeći film, „Edvard Makazoruki“ (1990), ima mnogo toga zajedničkog s ‘Frankenweenie’. To je priča o prekrasnom dečaku koji umesto ruku ima makaze. Film je pomalo strašan, vrlo emotivan, smešan i dirljiv. Tada je Dizni već zažalio što ga je izgubio pa mu daju otvorene ruke za sledeći projekat, animirani film o kralju Noći veštica, Džeku Skelingtonu – „Noćna mora pre Božića“ (1993).
1994. godine Barton snima film „Ed Vud“ (1994), bizarnu biografiju reditelja Edvarda D. Vuda koji je poznat kao najgori reditelj u istoriji filma, postigavši fenomenalne rezultate.
Nakon produciranja Betmanovog nastavka „Betmen zauvek“ (1995) vraća se animaciji adaptacijom klasika „James and the Giant Peach“ (1996). Zatim snima parodiju na sci-fi filmove 50-ih godina, urnebesno zabavni „Mars Napada!“ (1996). Filmom „Uspavana dolina“ (1999) ponovo je u svetu legendi i bajki zajedno s najdražim glumcima -Džoni Depom i Kristinom Riči. Sledi rimejk klasika „Planeta majmuna“ (2001).
Dve godine nakon „Majmuna“, Barton je osvanuo sa pričom o pustolovinama oca koji ih priča svome sinu u bajkolikom „Velika riba“ s Albert Finijem i Juan Makgregorom u glavnim ulogama. 2005. godine oživljava dečji klasik Roalda Dala „Čarli i fabrika čokolade“ i po četvrti put sarađuje s Depom. Međutim, fantazmagoričnog reditelja ne zanima samo osoba, već i glas Džoni Depa koji pozamljuje iste godine u novom animiranom filmu „Mrtva nevesta“, kojim se vraća korenima, ponavljajući one iste kodove i obrasce što ga čine prepoznatljivim. Film je nominiran za Oscara.
Slede jednako uspešni – Svini Tod: Pakleni berberin iz ulice Flit (2007), kao i adaptacija književnog klasika Alisa u zemlji čuda (2010).
Nakon postignutih rezultata Barton punom parom kreće u oživljavanje vlastitog kratkometražnoga filma ‘Frankenweenie’ iz 1984. godine s namerom da ga pretvori u dugometražni animirani film o dečaku Viktoru Frankenštajnu koji oživljava svog pregaženog psa Sparkija u čudovišno biće.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
