Posle SAD, Turska ima najveću armiju u NATO-u, a novi sukob te dve vojno najbrojnije članice Alijanse počeo je odlukom Redžepa Tajipa Erdogana da kupi ruske PVO sisteme S-400, što je eskalirao pretnjom da će Amerikanci morati da napuste bazu Indžirlik.
Baza Indžirlik samo je još jedna stavka loših odnosa Vašingtona i Ankare, piše Sputnjik.
Prema rečima dugogodišnjeg dopisnika Tanjuga iz Ankare Vojislava Lalića, do trenutne situacije nije doveo Donald Tramp, već nepromišljeni potez administracije Baraka Obame. Prema njegovim rečima, Turska je htela da kupi američki protivvazduhoplovni raketni sistem „Patriot“, ali je to uslovljavala, između ostalog, i učestvovanjem u njihovoj proizvodnji, što SAD nisu želele da prihvate.
– U Pentagonu se procenjivalo da se Erdogan neće usuditi da se toliko okrene ka Moskvi i da se neće usuditi da kupi rusko naoružanje. Međutim, Erdogan je prvo pokušao da napravi posao sa Kinezima, koji nije uspeo i zbog toga je morao da se okrene prema Moskvi. Tako je pre tri godine sklopljen ugovor o kupovini S-400 i on bi naredne godine trebalo da bude u upotrebi – kaže Lalić.
On naglašava da je problem nastao jer Amerikanci uporno tvrde da je to za njih velika opasnost, jer će Rusi prvi put biti u prilici da iznutra nadziru američko naoružanje, uključujući i lovce F-35 koje su Turci kupili od Amerike, a koja sada ne želi da im isporuči zbog S-400.
Turska ipak ostaje u NATO-u?
– Verujem da će Amerikanci i Turci ipak naći zajednički jezik, jer je Turska članica NATO-a od 1952. godine i sav njen odbrambeni sistem baziran je na sistemu Alijanse i teško je to odjednom prekinuti – smatra Lalić.
On podseća da je Indžirlik 1955. godine, tokom Hladnog rata, uz američku pomoć postao najvažnija baza na jugoistočnom krilu NATO-a. Više od 60 godina služila je za odbranu od moguće sovjetske i kasnije ruske ekspanzije. Iz nje je poleteo čuveni U2 koji su Rusi 1. maja 1960. godine oborili iznad Sverdlovska, danas Jekaterinburga, što je dovelo do zategnutih odnosa, jer je bio u špijunskoj misiji.
To je bio jedan od najvećih špijunskih skandala u Hladnom ratu, koji je zaoštrio odnose dve supersile u momentu kada je trebalo da usledi delimično otopljavanje odnosa između Ajzenhauerove administracije i generalnog sekretara CK KPSS Nikite Sergejeviča Hruščova.
Ta baza je bila važna i tokom raznih kriza na Bliskom istoku. Kada se Turska 2014. godine priključila antiterorističkoj koaliciji, Ankara je Indžirlik ponudila kao bazu za vojne operacije protiv Islamske države, koji je pod svojom kontrolom držao velike delove Sirije i Iraka.
– Indžirlik je na strateški povoljnom mestu – geografski je blizu zemljama u kojima deluje Islamska država. Ta baza je na samo 200 kilometara od Sirije, a ne treba zaboraviti da je imala odlučujuću ulogu u ratu u Avganistanu i Iraku – zaključuje Lalić.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
