Gasna kriza u Evropi u poslednjih nekoliko meseci dominira u medijima, ali to nije pokolebalo Nemačku u nameri da do kraja ove godine stavi katanac na polovinu svojih nuklearnih kapaciteta i ubrza plan za gašenje elektrana na ugalj do 2030.
Nemačka bi, prema planu, trebalo da zatvori pre kraja 2021. tri nuklearne elektrane – Gronde, Gundremingen C i Brokdorf. U zemlji će ostati aktivna tri reaktora, koji će biti “penzionisani“ do kraja sledeće godine.
Za energetsku bezbednost Nemačke, to bi mogla da bude katastrofa, ocenjuje specijalizovani energetski portal oilprice.com.
Opredeljenost Nemačke da ozeleni nacionalnu energetsku mrežu je plemenita, ali je ovo izgleda najgori mogući trenutak za to, jer će isključenje tri nuklearne elektrane sa mreže biti dodatni teret za nacionalnu elektorprivredu da odgovori potrebama privrede i rastu potražnje za strujom u 2022, naročito u zimskim mesecima, navodi se u analizi.
Pored toga, usled nedostatka gasa, cene tog energenta za isporuku u januaru su ove nedelje oborile rekord svih vremena od preko 2.000 dolara za hiljadu kubnih metara, što je, logično, dovelo do oštrog skoka cene struje za krajnje potrošače, dodaje se u tekstu.
Ipak, rastuće cene električne energije i prirodnog gasa nisu odvratile Nemačku od njenih zelenih ambicija, a to bi moglo da ima veće posledice nego što mnogi misle, smatra autorka teksta DŽulijen Gajger.
Značaj uglja i nuklearne energije, od koje Nemačka sada “diže ruke“, porastao je ove godine, stekavši veći udeo u ukupnom energetskog miksu zemlje nego 2020, a jedan od glavnih razloga je manja brzina vetra i rast potražnje, saopštilo je Udruženje nemačke industrije za energiju i vode, BDEW.
Ugalj i nuklearna energija činili su 40 posto ukupnog energetskog miksa u 2021, dok je udeo obnovljivih izvora energije pao na 41 procenat.
Nemačke vlasti su 2011. godine naložile momentalno zatvaranje osam od 17 reaktora nakon katastrofe u Fukušimi i višegodiših antinuklearnih protesta. Vlada u Berlinu je tada obećala da će ukinuti nuklearne elektrane do 2022. godine.
Što se tiče uglja, vlasti nemačkih saveznih država su se dogovorile da postepeno izbace ugalj iz upotrebe do 2030. godine, što je ranije u odnosu prethodni plan kada je rok bio do 2038.
Sama ova dva poteza dovode Nemačku, koja nema dovoljno energije, u nesiguran položaj. Ali, to nije sve.
Ova zemlja takođe namerava da izbaci i prirodni gas iz upotrebe, pri čemu je u planu da se do 2040. godine prekine proizvodnja električne energije iz gasa. Trenutno se polovina svih nemačkih domaćinstava greje na prirodni gas.
Do 2026. godine, u Nemačkoj će stupiti na snagu zabrana ugradnje u nove stambene objekte grejne instalacije na bilo koju vrstu naftnih derivata u korist toplotnih pumpi koje će se snabdevati strujom sa mreže.
To će biti ista ova mreža koja se trenutno bori da snabde strujom građane, i ista mreža koja se trenutno oslanja sa 40 posto na nuklearnu energiju i energiju na ugalj kojih će se odreći.
Nuklearna energija je služila kao prilično pouzdana dopuna za obnovljive izvore energije, zavisne od ćudljivosti vetra i sunca, i čija je isprekidanost u snabdevanju ove godine izašla na videlo više nego ikada, zaključuje se u analizi portala oilprice.com.
