Doznake dijaspore u prva četiri meseca ove godine iznosile su nešto više od milijardu evra, što je za dva odsto više nego u istom periodu 2018. godine, potvrđeno je za „Vesti“ u Narodnoj banci Srbije.
Najveći procenat doznaka, čak 80 odsto je u evrima i stiže iz zemalja gde živi najviše naših građana, a to su Nemačka, Švajcarska, Austrija i Francuska. Prosečan iznos preko računa banaka bio je oko 2.000 evra, a preko brzog transfera oko 260 evra.
– Doznake tradicionalno predstavljaju relativno stabilan priliv iz inostranstva od oko osam procenata BDP na godišnjem nivou – objašnjavaju u NBS.
Jedan od najboljih poznavalaca srpske dijaspore Mlađen Kovačević za „Vesti“ kaže da naši ljudi u inostranstvu ne spadaju među najbogatije, ali da ne zaboravljaju rodnu grudu i da to neće činiti ni ubuduće.
– Ma gde bili, naši ljudi šalju novac svojima, a čak i u kriznim godinama pomažu svoje siromašne rođake u zavičaju. Doznake se povećavaju jer raste broj naših koji odlaze u beli svet, ali raste i broj penzionera – rekao je Kovačević.
Trend odlaska će se nastaviti, tako da bi se doznake već za pet godina mogle znatno uvećati. S druge strane, naš sagovornik procenjuje da će to dovesti do toga da Srbija ostane bez obrazovanih ljudi, a samim tim i s manjim šansama za napredak.
Deo novca koji registruje Narodna banka Srbije šalje se preko banaka. Međutim, postoji i onaj neregistrovani, koji stiže autobusima ili ih sami naši državljani iz dijaspore donose u otadžbinu. O kojoj sumi je reč niko ne zna tačno, ali je činjenica da naši zemljaci hlebom hrane svoje najmilije u rodnoj grudi.
Istraživanja su pokazala da novac iz dijaspore štiti građane Srbije od još većeg siromaštva. Ljudi koji primaju doznake u razgovoru s istraživačima najčešće tvrde da većinu dobijenog novca troše na osnovne potrebe poput hrane, odeće, obuće i plaćanja računa za komunalije.
– Dijaspora šalje novac rodbini i ljudi od toga preživljavaju. To je jedna vrsta socijalne pomoći za naše građane za koje je darežljivost rodbine dragocena novčana infuzija – smatra ekonomista Vladana Hamović.
Od koverti iz dijaspore ljudi u Srbiji kupuju hranu i ogrev, plaćaju lečenje, medicinsku negu, školuju decu… Ranije se od novca iz belog sveta mnogo gradilo. Ljudi su dizali kuće i vikendice, angažovali zidare, kupovali domaći građevinski materijal, placeve, zemlju i na taj način pravili obrt.
Svakom po 400 evra
Prema nezvaničnim podacima, oko 800.000 građana naše zemlje dobija pošiljke sa devizama. Po glavi stanovnika svako dobije 400 evra. Istraživanja pokazuju da čak 23 odsto stanovnika naše države ima bar jednog člana porodice u inostranstvu.
Jači od stranih investitora
Mlađen Kovačević (na slici) smatra da će novac od doznaka u budućnosti igrati sve značajniju ulogu.
– Iako se često prigovara da novac iz doznaka završi u potrošnji, a ne u investiranje, istina je da ljudi od tog novca žive i školuju se. S druge strane, veličaju se strani investitori, koji u prilivu novca ne mogu da pariraju našim ljudima iako imaju velike subvencije – kaže Kovačević.
